Penzijsko-invalidsko i zdravstveno osiguranje, socijalna i zdravstvena zaštita

("Sl. glasnik RS", br. 36/91, 79/91, 33/93, 53/93, 67/93, 46/94, 48/94, 52/96, 29/2001, 84/2004, 101/2005 - dr. zakon i 115/2005)

Član 5

Radi obezbeđivanja prava utvrđenih ovim zakonom, osnivaju se ustanove socijalne zaštite.

Poslove radnog i profesionalnog osposobljavanja i zapošljavanja invalidnih lica pod posebnim uslovima, kojima se, u smislu ovog zakona, obezbeđuje pravo na pomoć za osposobljavanje za rad, obavljaju preduzeća za radno i profesionalno osposobljavanje i zapošljavanje invalidnih lica i druga preduzeća i ustanove u skladu sa zakonom.

Poslove iz delatnosti socijalne zaštite mogu obavljati i građani, kao i druge ustanove i preduzeća u skladu sa zakonom.

Član 6

Programima invalidskih, socijalno humanitarnih, stručnih i drugih organizacija i udruženja građana, doprinosi se unapređenju socijalno-ekonomskog i društvenog položaja, rehabilitaciji i socijalizaciji invalida i drugih lica u stanju socijalne potrebe, kao i unapređenju profesionalnog i dobrovoljnog humanitarnog rada.

Član 14

Nesposobni za rad u smislu ovog zakona su:

1) žena starija od 60 godina i muškarac stariji od 65 godina;

2) dete do navršene petnaeste godine života, a ako je na redovnom školovanju u srednjoj školi do kraja roka propisanog za to školovanje;

3) lice potpuno nesposobno za rad, prema propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju.

Član 15

Ako pojedinac, odnosno član porodice koji je nesposoban za rad ima srodnika sa kojim ne živi u porodici a koji je, prema Porodičnom zakonu dužan da učestvuje u njegovom izdržavanju, kod utvrđivanja prava na materijalno obezbeđenje po ovom zakonu, prethodno će se utvrditi mogućnost i obaveze srodnika da mu pruži izdržavanje ukoliko ta obaveza nije utvrđena pravosnažnom sudskom odlukom.

Centar za socijalni rad, rešenjem utvrđuje iznos koji je srodnik po osnovu učešća u izdržavanju u obavezi da obezbedi licu nesposobnom za rad, u skladu sa kriterijumima i merilima koje propisuje ministarstvo nadležno za socijalna pitanja.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, pravo na materijalno obezbeđenje priznaće se, u skladu sa ovim zakonom, bez prethodno utvrđene obaveze srodnika iz stava 1. ovog člana, u slučaju da je srodnik nepoznatog prebivališta ili boravišta ili se nalazi u inostranstvu, zbog čega je utvrđivanje njegove obaveze otežano, pod uslovom da je kod nadležnog suda pokrenut postupak za utvrđivanje njegove obaveze.

Po okončanju postupka za utvrđivanje obaveze izdržavanja i naplate pripadajućih sredstava, korisnik koji je ostvario pravo na materijalno obezbeđenje, pod uslovima iz stava 3. ovog člana, dužan je da izvrši povraćaj sredstava budžetu Republike u iznosu ostvarenog izdržavanja, a najviše do iznosa primljenog materijalnog obezbeđenja.

2. Pravo na dodatak za pomoć i negu drugog lica

Član 23

Pravo na dodatak za pomoć i negu drugog lica ima lice kome je zbog prirode i težine stanja povrede ili bolesti neophodna pomoć i nega za obavljanje radnji radi zadovoljavanja osnovnih životnih potreba, pod uslovom da ovo pravo ne može da ostvari po drugom pravnom osnovu.

Potreba za pomoći i negom utvrđuje se na osnovu propisa o penzijskom i invalidskom osiguranju.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, korisnici novčane naknade za pomoć i negu drugog lica koji su ovo pravo ostvarili kao invalidna deca u odgovarajućem fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje, a po propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju koji su bili na snazi do početka primene Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju ("Službeni glasnik RS", broj 27/92), mogu ovo pravo ostvariti u sistemu socijalne zaštite u visini razlike iznosa dodatka za pomoć i negu drugog lica utvrđenog u skladu sa ovim zakonom i iznosa ostvarene novčane naknade za pomoć i negu drugog lica.

Član 24

(Brisan)

Član 25

Dodatak za pomoć i negu drugog lica utvrđuje se u nominalnom mesečnom iznosu.

Mesečni iznos dodatka iz stava 1. ovog člana za septembar 2004. godine iznosi 4.000,00 dinara.

Pravo na dodatak za pomoć i negu drugog lica priznaje se od dana podnošenja zahteva ako su u momentu podnošenja zahteva ispunjeni uslovi za priznavanje prava.

Iznos dodatka za pomoć i negu drugog lica usklađuje se svakog meseca sa indeksom troškova života.

Nominalne mesečne iznose dodatka za pomoć i negu drugog lica, zaokružene u dinarima, u skladu sa st. 2. i 4. ovog člana, utvrđuje ministar nadležan za socijalna pitanja.

Član 25a

Pravo na uvećan dodatak za pomoć i negu drugog lica ima lice iz člana 23. stav 1. ovog zakona kod koga je utvrđeno telesno oštećenje od 100% po jednom osnovu.

Lica koja su po propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju ostvarila pravo na novčanu naknadu za pomoć i negu drugog lica, a ispunjavaju uslove iz stava 1. ovog člana, mogu ostvariti pravo na uvećan dodatak za pomoć i negu drugog lica u visini razlike iznosa uvećanog dodatka za pomoć i negu drugog lica utvrđenog u skladu sa ovim zakonom i iznosa novčane naknade za pomoć i negu drugog lica ostvarene po propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju.

Zahtevi za ostvarivanje prava iz stava 2. ovog člana podnose se nadležnom centru za socijalni rad, a pravo se priznaje od dana ostvarivanja prava na novčanu naknadu za pomoć i negu drugog lica po propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju.

Mesečni iznos uvećanog dodatka za pomoć i negu drugog lica utvrđuje se u iznosu od 70% prosečne mesečne zarade, bez poreza i doprinosa, ostvarene po zaposlenom u Republici u prvih pet meseci 2006. godine.

Utvrđeni iznos uvećanog dodatka za pomoć i negu drugog lica iz stava 4. ovog člana usklađuje se 1. januara i 1. jula tekuće godine, na osnovu podataka organa nadležnog za poslove statistike, sa indeksom troškova života u prethodnih šest meseci.

Nominalni mesečni iznos uvećanog dodatka za pomoć i negu drugog lica, zaokružen u dinarima, u skladu sa st. 4. i 5. ovog člana, utvrđuje ministar nadležan za socijalna pitanja.

3. Pravo na pomoć za osposobljavanje za rad

Član 26

Pravo na pomoć za osposobljavanje za rad odnosno obrazovanje i osposobljavanje za rad (u daljem tekstu: osposobljavanje za rad) imaju deca i omladina ometena u razvoju i odrasla invalidna lica koja se, prema psiho-fizičkim sposobnostima i godinama života, mogu osposobiti za određen rad a to pravo ne mogu da ostvare po drugom pravnom osnovu.

Utvrđivanje invalidnosti i ocena preostale radne sposobnosti i upućivanje na osposobljavanje za rad vrši se po postupku utvrđenim posebnim zakonom.

Član 27

Pravo na pomoć za osposobljavanje za rad ostvaruje se u vidu: upućivanja na osposobljavanje; materijalnog obezbeđenja; naknade troškova smeštaja; troškova prevoza i naknade troškova osposobljavanja.

Član 28

Lice koje je upućeno na osposobljavanje za rad, a koje je materijalno neobezbeđeno, ima pravo na materijalno obezbeđenje za vreme trajanja osposobljavanja u skladu sa ovim zakonom.

Ako je licu upućenom na osposobljavanje za rad obezbeđen smeštaj u odgovarajućoj ustanovi ili drugoj porodici, ima pravo na naknadu troškova smeštaja u skladu sa ovim zakonom.

Ako je licu upućenom na osposobljavanje za rad, neophodan prevoz od mesta stanovanja do mesta u kome se osposobljava za rad, ima pravo na naknadu troškova prevoza u visini stvarnih troškova najniže cene javnog saobraćaja.

Član 29

Naknada troškova osposobljavanja za rad obuhvata troškove opremanja radnog mesta na kome se lice osposobljava, prilagođavanje uslova rada mogućnostima lica na osposobljavanju, rad instruktora i druge troškove vezane neposredno za osposobljavanje za rad.

Naknada troškova osposobljavanja za rad isplaćuje se organizaciji u kojoj se lice osposobljava.

Član 29a

Dete bez roditeljskog staranja i dete sa poremećajima u ponašanju smešteno u ustanovu socijalne zaštite ili drugu porodicu, a koje nije na redovnom školovanju, ima pravo na naknadu troškova osposobljavanja za rad.

Naknada iz stava 1. ovog člana uplaćuje se organizaciji u kojoj se dete osposobljava za rad.

   

4. Pravo na pomoć u kući, dnevni boravak, smeštaj u ustanovu socijalne zaštite ili drugu porodicu

Član 30

Pravo na pomoć u kući, dnevni boravak, smeštaj u ustanovu ili drugu porodicu priznaje se licu kome porodica ne može da obezbedi odgovarajuću zaštitu i licu bez porodičnog staranja kada se na drugi način ne može obezbediti odgovarajuća zaštita.

Vrstu prava iz stava 1. ovog člana, na osnovu svestranog razmatranja potreba korisnika i mogućnosti njegove porodice, određuje nadležna ustanova socijalne zaštite, koja rešava o pravima iz ovog zakona.

1) Pomoć u kući

Član 31

Pravo na pomoć u kući obezbeđuje se starim i iznemoglim hronično obolelim i drugim licima koja nisu u stanju da se sama o sebi staraju.

Pomoć u kući obezbeđuje se obavljanjem neophodnih kućnih poslova (održavanje čistoće stana, nabavka hrane i drugih potrebnih stvari, održavanje lične higijene i slično).

Član 32

Učešće korisnika i njegovih srodnika obaveznih na izdržavanje u troškovima pomoći u kući utvrđuje se na osnovu merila i kriterijuma koje donosi organ uprave opštine nadležan za socijalna pitanja.

2) Dnevni boravak

Član 33

Pravo na dnevni boravak ima dete ometeno u fizičkom ili psihičkom razvoju, dete obolelo od autizma, dete sa poremećajima u društvenom ponašanju i odraslo lice, koje ima pravo na smeštaj u ustanovu ili u drugu porodicu ako je, u zavisnosti od stepena i vrste ometenosti, mogućnosti i potreba ovih lica i drugih razloga, ovakav oblik zaštite najcelishodniji.

Član 34

Pravo na dnevni boravak obezbeđuje se upućivanjem korisnika u odgovarajuću ustanovu socijalne zaštite koja vrši usluge dnevnog zbrinjavanja ili vaspitno-obrazovnu ustanovu koja pruža takve usluge.

 

Član 35

Učešće korisnika i njegovih srodnika obaveznih na izdržavanje u troškovima dnevnog boravka utvrđuje se na osnovu merila i kriterijuma koje donosi organ uprave opštine nadležan za socijalna pitanja.

3) Smeštaj u ustanovu socijalne zaštite

Član 36

Smeštaj u ustanovu socijalne zaštite ostvaruje se upućivanjem korisnika u odgovarajuću ustanovu u kojoj se obezbeđuje zbrinjavanje (stanovanje, ishrana, odevanje, nega, pomoć i staranje), vaspitanje i obrazovanje, osposobljavanje za određene radne aktivnosti i zdravstvena zaštita u skladu sa posebnim propisima, radno-okupacione, kulturno-zabavne i rekreativno-rehabilitacione aktivnosti i usluge socijalnog rada.

Izuzetno od stava 1. ovog člana smeštaj se može vršiti i u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi, koja ispunjava uslove za pružanje usluga smeštaja, kao i u domovima učenika, odnosno studenata kada se korisnik upućuje na osposobljavanje za rad, na osnovu ugovora o pružanju usluga koji zaključuje centar za socijalni rad sa odgovarajućom ustanovom, po pribavljenom mišljenju ministarstva nadležnog za socijalna pitanja.

Član 37

Pravo na smeštaj u ustanovu socijalne zaštite ima:

1) dete bez roditeljskog staranja i dete čiji je razvoj ometen porodičnim prilikama do: osposobljavanja za samostalan život, povratka u sopstvenu porodicu, ili zbrinjavanja u porodici usvojioca, ili drugoj porodici, završetka redovnog školovanja, a najduže šest meseci po završetku redovnog školovanja;

2) dete mentalno ometeno u razvoju stepena umerene, teže i teške mentalne ometenosti, višestruko ometeno u razvoju, dete obolelo od autizma, kao i dete sa smetnjama u telesnom razvoju koje nema uslova da ostane u svojoj porodici, dok traje potreba za ovim oblikom zaštite;

3) dete sa poremećajima u društvenom ponašanju;

4) trudnica i samohrana majka sa detetom do godine dana života deteta kojoj je, usled materijalne neobezbeđenosti, nerešenog stambenog pitanja, poremećenih porodičnih odnosa i sličnih situacija potrebno privremeno zbrinjavanje;

5) odraslo invalidno lice sa telesnim i čulnim oštećenjima, teško hronično obolelo lice i lice ometeno u mentalnom razvoju koje nije u mogućnosti da samostalno živi u porodici zbog nepovoljnih zdravstvenih, socijalnih, stambenih ili porodičnih prilika i lice sa poremećajima u ponašanju;

6) penzioner i drugo staro lice koje zbog nepovoljnih zdravstvenih, socijalnih, stambenih i porodičnih prilika nije u mogućnosti da živi u porodici, odnosno u domaćinstvu;

7) lice koje se nađe u skitnji ili mu je zbog drugih razloga potrebno privremeno zbrinjavanje i nadzor.

Smeštaj u ustanovi socijalne zaštite vrši se po rešenju centra za socijalni rad donetom na osnovu nalaza i mišljenja odgovarajućeg stručnog tima centra o neophodnosti smeštaja.

Nalaz i mišljenje iz stava 1. ovog člana treba da sadrži ocenu da su ispunjeni uslovi iz stava 1. ovog člana kao i konstataciju da je centar blagovremeno ispitao mogućnost i preduzeo mere da se obezbedi vaninstitucionalni oblik zaštite i da je, u konkretnom slučaju, smeštaj u ustanovu socijalne zaštite najcelishodniji oblik zaštite.

Član 38

Licima iz člana 37. stav 1. tač. 5) i 6) ovog zakona čije su mogućnosti za samostalno življenje očuvane ili su neznatnije smanjene, može se obezbediti smeštaj u ustanovu socijalne zaštite pod posebnim uslovima (u daljem tekstu: zaštićeno stanovanje).

Zaštićenim stanovanjem u smislu ovog zakona smatra se oblik zaštite kojim se obezbeđuju posebni uslovi življenja u stanovima namenjenim i prilagođenim za stanovanje penzionera i drugih starih lica a u kojima je obezbeđen odgovarajući stalni nadzor i mogućnost korišćenja servisnih usluga koje pružaju u stanu ustanove socijalne zaštite.

Član 39

Dete bez roditeljskog staranja je dete koje nema žive roditelje, čiji su roditelji nepoznati ili su nestali i dete čiji roditelji iz bilo kojih razloga, privremeno ili trajno ne izvršavaju svoja roditeljska prava i dužnosti.

Dete čiji je razvoj ometen porodičnim prilikama je dete čiji roditelji, zbog nesređenih porodičnih odnosa ili iz drugih razloga, nisu u mogućnosti da mu obezbede odgovarajuće uslove za razvoj, vaspitanje i obrazovanje.

Dete sa poremećajima u društvenom ponašanju je dete koje čini krivična i prekršajna dela, ili koje bežanjem od kuće, skitnjom, ili sličnim ponašanjem, narušava opšteprihvaćena društvena pravila ponašanja.

Detetom ometenim u razvoju u smislu ovog zakona smatra se:

1) slepo dete,

2) gluvo dete,

3) dete sa teškim telesnim smetnjama u razvoju (paraliza, cerebralna paraliza, distrofija, plegija, paraplegija, kvadriplegija, multiple skleroza i ostale urođene i stečene telesne smetnje);

4) dete sa smetnjama u mentalnom razvoju (stepena umerene, teže i teške mentalne ometenosti;

5) dete obolelo od autizma;

6) dete višestruko ometeno u razvoju (sa dve ili više ometenosti).

Član 58

Komisije za ocenu nesposobnosti za rad i potrebe za negom i pomoći drugog lica, kao i za utvrđivanje invalidnosti i preostale radne sposobnosti radi upućivanja na osposobljavanje za rad obrazuje ministarstvo nadležno za socijalna pitanja.

Sastav i način rada komisija iz stava 1. ovog člana utvrđuje se aktom o obrazovanju komisije.

Član 69b

Direktor ustanove socijalne zaštite imenuje se na vreme od četiri godine.

Direktora ustanove socijalne zaštite koju osniva Vlada Republike Srbije odnosno nadležni organ autonomne pokrajine imenuje ministar za socijalna pitanja, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, na osnovu konkursa a po pribavljenom mišljenju upravnog odbora ustanove.

Direktora centra za socijalni rad imenuje opština, odnosno grad, na osnovu konkursa, a po pribavljenom mišljenju upravnog odbora centra i saglasnosti ministarstva nadležnog za socijalna pitanja, odnosno nadležnog organa autonomne pokrajine.

Za direktora centra za socijalni rad može se imenovati lice koje ima visoko obrazovanje struke: socijalni radnik, pravnik, psiholog, pedagog, specijalni pedagog, defektolog, andragog, ekonomista, politikolog i sociolog i najmanje pet godina radnog iskustva u struci.

Za direktora ustanove socijalne zaštite za smeštaj korisnika koju osniva Vlada Republike Srbije, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, može se imenovati lice koje ispunjava uslove iz stava 4. ovog člana, a izuzetno i lice koje ima više obrazovanje struke iz stava 4. ovog člana, pod uslovom da ima najmanje deset godina radnog iskustva u struci, od čega najmanje pet godina u oblasti socijalne zaštite.

Izuzetno od stava 5. ovog člana, u ustanovi socijalne zaštite za smeštaj penzionera i starih lica, dece i odraslih invalidnih lica, dece i odraslih lica ometenih u razvoju, obolelih od autizma i duševno obolelih lica, za direktora se može imenovati i lekar sa najmanje pet godina radnog iskustva u struci, a u domu za decu i omladinu, odnosno zavodu za vaspitanje dece i omladine, i lice koje ima visoko obrazovanje, ispunjava uslove za nastavnika i ima najmanje pet godina radnog iskustva u struci.

Za direktora ustanove socijalne zaštite za dnevni boravak, pomoć u kući, prihvatilište i prihvatnu stanicu, može se imenovati lice koje ispunjava uslove utvrđene u st. 5. i 6. ovog člana.

Upravni odbor ustanove socijalne zaštite raspisuje konkurs za imenovanje direktora najkasnije 30 dana pre isteka vremena na koje je direktor imenovan.

Kandidat za direktora ustanove socijalne zaštite uz propisanu konkursnu dokumentaciju podnosi program rada za mandatni period koji razmatra upravni odbor u postupku davanja mišljenja za imenovanje direktora.

Ako nadležni organ opštine, odnosno grada ne imenuje direktora centra za socijalni rad u određenom roku, nadležni organ za davanje saglasnosti na imenovanje direktora centra može imenovati vršioca dužnosti direktora do imenovanja u skladu sa zakonom.

Ako upravni odbor ustanove čiji je osnivač Vlada Republike Srbije, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, ne dostavi mišljenje o imenovanju direktora ustanove u određenom roku, nadležni organ za imenovanje direktora može imenovati direktora, odnosno vršioca dužnosti direktora, u skladu sa zakonom.

Na imenovanje vršioca dužnosti direktora ustanove socijalne zaštite primenjuju se odredbe ovog zakona o uslovima i postupku za imenovanje direktora ustanove socijalne zaštite.

Član 75

Ustanove socijalne zaštite u obavljanju svoje delatnosti, sarađuju sa korisnikom, porodicom korisnika, građanima, ustanovama u oblasti zdravstva, vaspitanja, obrazovanja, osposobljavanja i rehabilitacije, organizacijama crvenog krsta, invalidskim i drugim humanitarnim organizacijama, drugim ustanovama i preduzećima, verskim organizacijama i fondacijama.

(6) Dom za telesno invalidnu decu i omladinu sa očuvanim mentalnim sposobnostima

Ustanove za smeštaj korisnika

Član 79

Ustanove za smeštaj korisnika osnivaju se u skladu sa ovim zakonom, radi obezbeđivanja prava na smeštaj utvrđenog ovim zakonom.

Ministarstvo nadležno za socijalna pitanja utvrđuje normative i standarde za obavljanje delatnosti u ustanovama za smeštaj korisnika, osim za prihvatilište i prihvatnu stanicu, za koje normative i standarde za obavljanje delatnosti utvrđuje nadležni organ opštine, odnosno grada.

Ustanove iz stava 1. ovog člana mogu, u skladu sa ovim zakonom, obavljati i poslove radi obezbeđivanja prava koja se po ovom zakonu obezbeđuju u opštini, odnosno gradu na osnovu ugovora koji zaključuju sa nadležnim organima opštine, odnosno grada.

Vlada Republike Srbije može poveriti Centru za socijalni rad, odnosno ustanovi za dnevni boravak i pomoć u kući obavljanje poslova iz delokruga ustanova za smeštaj korisnika u skladu sa mrežom ustanova socijalne zaštite.

1) Dom za decu i omladinu

Član 80

Dom za decu i omladinu obezbeđuje zbrinjavanje deci bez roditeljskog staranja i deci čiji je razvoj ometen porodičnim prilikama do obezbeđivanja uslova za povratak u sopstvenu porodicu ili zbrinjavanja u usvojilačkoj ili drugoj porodici, odnosno do osposobljavanja za samostalan život.

U okviru smeštaja deci iz stava 1. ovog člana obezbeđuje se nega i staranje o zdravlju, vaspitanju, pomoć u obrazovanju i osposobljavanju za rad.

(2) Centar za zaštitu odojčadi, dece i omladine

Član 81

Centar za zaštitu odojčadi, dece i omladine pored delatnosti utvrđene članom 80. ovog zakona organizuje zbrinjavanje samohrane trudnice i majke sa detetom posle porođaja do godinu dana života deteta, organizuje i neposredno vrši smeštaj u druge porodice dece i omladine bez roditeljskog staranja i sa poremećenim porodičnim prilikama u skladu sa ovim zakonom i u oblasti porodično-pravne zaštite.

Centar za zaštitu odojčadi, dece i omladine, na osnovu programa zdravstvene delatnosti, u skladu sa posebnim propisima obezbeđuje deci od rođenja do treće godine života preventivnu zdravstvenu zaštitu i negu, medicinsku dijagnostiku, lečenje, rehabilitaciju, vaspitanje i socijalnu zaštitu.

(3) Centar za porodični smeštaj

Član 82

Centar za porodični smeštaj organizuje i neposredno vrši smeštaj u druge porodice dece bez roditeljskog staranja, vrši uvid u rad i pruža stručnu pomoć porodici kojoj je dete povereno na zbrinjavanje i vaspitanje sve dok se ne obezbede uslovi za njegov povratak u sopstvenu porodicu, odnosno do osposobljavanja za samostalan život i rad.

(4) Prihvatilište za decu i omladinu

Član 83

Prihvatilište za decu i omladinu obezbeđuje privremeno zbrinjavanje dece i omladine koju uputi nadležni centar za zdravstvenu zaštitu, vaspitanje i obrazovanje kulturno-zabavne i druge potrebe, dok se za njih ne utvrdi odgovarajući oblik zaštite.

(5) Dom za decu i omladinu ometenu u razvoju

Član 84

Dom za decu i omladinu ometenu u razvoju obezbeđuje deci i omladini ometenoj u razvoju, stepena umerene, teže i teške mentalne ometenosti, višestruko ometenoj u razvoju i oboleloj od autizma:

1) odgovarajuće oblike vaspitanja, obrazovanja i osposobljavanja za rad i radne aktivnosti, u skladu sa njihovim psihičkim i fizičkim sposobnostima;

2) rad na ublažavanju ili otklanjanju posledica u njihovom razvoju;

3) radno angažovanje pod posebnim uslovima u skladu sa njihovom osposobljenošću za rad;

4) potpuno i trajno zbrinjavanje (stanovanje, ishrana, nega, zdravstvena zaštita, kulturno-zabavne i druge aktivnosti) u skladu sa njihovim potrebama i psihofizičkim sposobnostima.

Dom za decu i omladinu ometenu u razvoju može da formira radionice za rad pod posebnim uslovima i da radno angažuje osposobljene korisnike pod stalnim stručnim nadzorom.

Ustanova iz stava 1. ovog člana koja, pored trajnog zbrinjavanja, organizuje petodnevni i dnevni boravak dece i omladine ometene u razvoju je centar.

(6) Dom za telesno invalidnu decu i omladinu sa očuvanim mentalnim sposobnostima

Član 85

Dom za telesno invalidnu decu i omladinu sa očuvanim mentalnim sposobnostima obezbeđuje ovim korisnicima smeštaj, zdravstvenu zaštitu, vaspitanje, rekreativno-kulturno-zabavne aktivnosti, a u skladu sa njihovim sposobnostima i stepenom invalidnosti pomoć u obrazovanju i osposobljavanje za rad.

Ustanova iz stava 1. ovog člana može da organizuje i petodnevni i dnevni boravak telesno invalidne dece i omladine.

(7) Zavod za vaspitanje dece i omladine

Član 86

Zavod za vaspitanje dece i omladine obezbeđuje zbrinjavanje, vaspitanje i obrazovanje, profesionalno osposobljavanje i zdravstvenu zaštitu dece i omladine sa poremećajima u ponašanju i preduzima odgovarajuće mere radi sprečavanja u daljem narušavanju opšte prihvaćenih društvenih normi ponašanja, vršenju prestupa i vršenju krivičnih dela.

U zavodu, iz stava 1. ovog člana se, u skladu sa posebnim propisima, sprovode vaspitne mere upućivanja u vaspitnu ustanovu.

Zavod, iz stava 1. ovog člana, obezbeđuje prihvatanje i zbrinjavanje dece i omladine koja se usled raznih okolnosti nađu van mesta prebivališta, sve dok se ne utvrdi mogućnost za njihovo vraćanje u sopstvenu porodicu, porodicu hranitelja ili u ustanovu u kojoj su smešteni.

Zavod, iz stava 1. ovog člana, može organizovati dnevni boravak, prihvatilište i prihvatnu stanicu za decu, porodicu hranitelja ili u ustanovu u kojoj su smešteni.

(8) Prihvatne stanice

Član 87

Prihvatna stanica za decu i omladinu vrši prihvat i kratkotrajan smeštaj dece i omladine koja se nađu u skitnji, prosjačenju, ili drugim slučajevima kojima je hitno potreban kratkotrajan smeštaj, obezbeđuje smeštaj, ishranu, primenu zdravstveno-higijenskih mera, utvrđivanje njihovog identiteta i prebivališta, sačinjavanje nalaza o njihovom stanju i ponašanju, sa ciljem da se dete što brže vrati svojim roditeljima, ili domu u kome je bilo ili da se uputi ustanovi u opštini kojoj pripada, ili u prihvatilište ako je potreban temeljitiji opservaciono-dijagnostički tretman.

Zavod za decu i omladinu može organizovati poslove prihvatne stanice za decu i omladinu.

(9) Prihvatilište

Član 88

Prihvatilište za decu i omladinu sa poremećajima u društvenom ponašanju obezbeđuje privremeno i celovito zbrinjavanje ove dece i omladine, koju uputi nadležni centar, ili prihvatna stanica iz člana 87. ovog zakona, primenom zdravstveno-higijenskih mera, vaspitanjem i obrazovanjem, kulturno-zabavne i druge potrebe, dok se za njih ne utvrdi odgovarajući oblik trajnog zbrinjavanja, a na osnovu sprovedenog odgovarajućeg opservaciono-dijagnostičkog tretmana.

Prihvatilište iz stava 1. ovog člana može se organizovati u okviru doma za vaspitanje dece i omladine.

(10) Dom za penzionere i stara lica

Član 89

Dom za penzionere i stara lica svojim korisnicima obezbeđuje stanovanje, ishranu, negu, zdravstvenu zaštitu, kulturno-zabavne, rekreativne, okupacione, i druge aktivnosti, usluge socijalnog rada i druge usluge zavisno od potreba, sposobnosti i interesovanja korisnika.

   

(11) Gerontološki centar

Član 90

Gerontološki centar, pored delatnosti utvrđene u članu 89 ovog zakona, obezbeđuje usluge u zaštićenom stanovanju.

Gerontološki centar može, u skladu sa ovim zakonom, obavljati poslove pružanja pomoći u kući, dnevnog boravka, penzionera i drugih starih lica na osnovu ugovora koji zaključi sa nadležnim organom opštine.

Član 91

Dom i gerontološki centar mogu organizovati i poslove prihvatne stanice i prihvatilišta za odrasla i stara lica.

Poslovima prihvatne stanice, u smislu ovog zakona, smatra se prihvat i zbrinjavanje lica koja se nađu u skitnji, i u drugim slučajevima kada mu je neophodno organizovano zbrinjavanje, dok se ne omogući njihov povratak u mesto prebivališta ili dok se za njih ne utvrdi odgovarajući oblik socijalne zaštite.

Poslovima prihvatilišta u smislu ovog zakona smatra se privremeno ali celovito zbrinjavanje, obezbeđenje zdravstvene zaštite, kulturno-zabavnih i drugih potreba za lica koja uputi centar za socijalni rad dok za njih ne utvrdi odgovarajući oblik zaštite.

(12) Dom za odrasla invalidna lica

Član 92

Dom za odrasla invalidna lica obezbeđuje odraslim telesno-invalidnim licima, kod kojih su očuvane mentalne sposobnosti i licima sa čulnim oštećenjima, potpuno i trajno zbrinjavanje, zdravstvenu zaštitu, radno angažovanje, rekreativno-kulturne i zabavne aktivnosti, u skladu sa njihovim preostalim sposobnostima.

(13) Zavod (dom) za smeštaj lica ometenih u mentalnom razvoju i duševno obolelih lica

Član 93

Zavod za odrasla lica ometena u mentalnom razvoju i duševno obolela lica obezbeđuje svim korisnicima zbrinjavanje, zdravstvenu zaštitu, radnu i okupacionu terapiju u skladu sa njihovim sposobnostima i zdravstvenim stanjem, kulturno-zabavne i rekreativno-rehabilitacione sadržaje.

 

Član 94

Dom za umereno, teže i teško mentalno nedovoljno razvijena odrasla i stara lica obezbeđuje korisnicima prema vrsti i stepenu ometenosti zbrinjavanje, zdravstvenu zaštitu, radnu i okupacionu terapiju, kulturno-zabavne, rekreativno-rehabilitacione sadržaje u skladu sa njihovim sposobnostima i zdravstvenim stanjem.

Dom iz stava 1. ovog člana može da formira radionice za rad pod posebnim uslovima i da radno angažuje korisnike zavisno od njihovih sposobnosti.

Član 95

Dom za duševno obolela lica obezbeđuje korisnicima zbrinjavanje, zdravstvenu zaštitu, radnu i okupacionu terapiju i pruža druge usluge, u skladu sa njihovim sposobnostima i zdravstvenim stanjem.

Član 85

Dom za telesno invalidnu decu i omladinu sa očuvanim mentalnim sposobnostima obezbeđuje ovim korisnicima smeštaj, zdravstvenu zaštitu, vaspitanje, rekreativno-kulturno-zabavne aktivnosti, a u skladu sa njihovim sposobnostima i stepenom invalidnosti pomoć u obrazovanju i osposobljavanje za rad.

Ustanova iz stava 1. ovog člana može da organizuje i petodnevni i dnevni boravak telesno invalidne dece i omladine.

12) Dom za odrasla invalidna lica

Član 92

Dom za odrasla invalidna lica obezbeđuje odraslim telesno-invalidnim licima, kod kojih su očuvane mentalne sposobnosti i licima sa čulnim oštećenjima, potpuno i trajno zbrinjavanje, zdravstvenu zaštitu, radno angažovanje, rekreativno-kulturne i zabavne aktivnosti, u skladu sa njihovim preostalim sposobnostima.

5) Dnevni centar za radno-proizvodne aktivnosti invalidnih lica

Član 101

Dnevni centar za radno-proizvodne aktivnosti invalidnih lica pruža ovim licima, koja zbog stepena i vrste invalidnosti i opšteg psihofizičkog stanja ne ispunjavaju uslove za zasnivanje radnog odnosa, dnevno zbrinjavanje, osposobljavanje za radno proizvodne, rekreativne i druge aktivnosti.

 

(6) Centar za pomoć u kući

Član 102

Centar za pomoć i negu u kući obezbeđuje starim, iznemoglim i drugim odraslim licima obavljanje neophodnih kućnih poslova i negu u njihovom domaćinstvu.

4) Zavod za socijalnu zaštitu

Član 104a

Radi praćenja, unapređivanja socijalne zaštite, podsticanja razvoja i obavljanja istraživačkih i stručnih poslova u oblasti socijalne zaštite, Vlada Republike Srbije odnosno nadležni organ autonomne pokrajine osniva zavod za socijalnu zaštitu.

Zavod za socijalnu zaštitu:

1) prati i proučava socijalne pojave i probleme, izrađuje analize i izveštaje o stanju u oblasti socijalne zaštite i predlaže mere za unapređenje zaštite;

2) prati i proučava rad i organizaciju službi socijalne zaštite, stara se o unapređenju njihovog rada i pruža stručnu pomoć;

3) izrađuje za potrebe državnih organa ili ustanova stručne elaborate i na njihov zahtev daje stručno mišljenje o pojedinim pitanjima;

4) vrši nadzor nad stručnim radom ustanova socijalne zaštite, drugih pravnih i fizičkih lica koji obavljaju delatnost, odnosno poslove socijalne zaštite na teritoriji za koju je osnovan, kao povereni posao;

5) učestvuje u izradi kriterijuma za realizovanje kvaliteta usluga socijalnog rada i normativa i standarda usluga socijalne zaštite;

6) organizuje stalno stručno usavršavanje stručnih radnika, obavlja stručne poslove koji se odnose na razvoj, praćenje i osiguranje kvaliteta rada i stručnosti zaposlenih u socijalnoj zaštiti, standarde znanja, veština i sposobnosti potrebnih za rad u ovoj oblasti i za profesionalno napredovanje;

7) sarađuje sa odgovarajućim ustanovama u obavljanju određenih poslova;

8) obavlja stručne poslove koji se odnose na podsticaj razvoja i kvaliteta zaštite lica kojima je potrebna posebna društvena podrška (lica ometena u psiho-fizičkom razvoju, lica sa telesnim invaliditetom, lica obolela od sistemskih bolesti, lica sa poremećajem u ponašanju) i stvaranje pozitivnog odnosa javnog mnjenja i tolerancije prema ovim licima;

9) objavljuje rezultate svoga rada, podatke i publikacije iz okvira svoje delatnosti;

10) vrši i druge poslove određene posebnim propisima i statutom.

Sredstva za rad zavoda za socijalnu zaštitu obezbeđuju se iz sredstava budžeta Republike, odnosno autonomne pokrajine.