U ponedeljak 19. juna 2006. godine, u Rektoratu Univerzita u Beogradu, u svečanom delu sastanka Konferencije Univerziteta Srbije, Rektori svih 12 Univerziteta u Srbiji potpisali su povelju Mreže mladih i studenata sa hendikepom Jugoistočne Evrope. Istu povelju je u petak, 16. juna 2006. godine potpisao i Ministar prosvete i sporta Republike Srbije, Dr Slobodan Vuksanović.

Potpisivanjem ove povelje, u prisistvu velikog broja predstavnika medija, rektori svih Univerziteta u Srbiji su se obavezali da će se u svom daljem radu zalagati za primenu jednakog obrazovanja za sve studentkinje i studente bez obzira na postojanje hendikepa.
Smatramo da je ovo veliki uspeh Udruženja studenata sa hendikepom jer su se oko neophodnosti uspostavljanja jednakog, sveobuhvatnog obrazovanja složili i država i celukupna visokoobrazovna scena Srbije. Na ovaj način nastavljamo svoju borbu za izjednačavanje mogućnosti ka ostvarenju vizije Udruženja studenata sa hendikepom: Jednake mogućnosti za sve.

U nastavku članka možete pročitati tekst Povelje.

Mreža Mladih i Studenata sa
Hendikepom Jugoistočne Evrope

P O V E L J A

Potpisnici Povelje na ovaj način tvrde da će izvršavati sve aktivnosti u punoj saglasnosti sa Atinskom deklaracijom o mladima, a u cilju realizacije sledećeg:

• Informisanja mladih i studenata sa hendikepom o njihovim pravima;

• Rada na cilju realizacije osnovnih građanskih i ljudskih prava mladih i studenata sa hendikepom kao i promovisanja antidiskriminacione politike i zakonodavstva;

• Kreiranja pozitivnih stavova prema mladima i studentima sa hendikepom u društvu: promovisanje Socijalnog modela pristupa hendikepu kao suprotnost Medicinskom modelu;

• Promovisanje inkluzivnog obrazovnog sistema na svim nivoima, kao najefikasnijeg sredstva borbe protiv diskriminacije koje će , kreiranjem gostoljubive atmosfere u društvu, doprineti stvaranju inkluzivnog društva i jednakih mogućnosti obrazovanja za sve. Rad na smanjenju broja specijalnih škola ili ukidanje istih, uz poštovanje individualnih želja i mogućnosti izbora specijalnih škola, posebno za osobe sa oštećenim sluhom;

• Rada na stvaranju potpuno dostupnih obrazovnih sistema, i to ne samo u smislu arhitektonske dostupnosti, već i u smislu dostupnosti informacija, pedagoškog materijala i sredstava komunikacije u odgovarajućim formama (Brajevo pismo, audio oblik, uveličana štampa, titlovanje, gestovni jezik itd.)

• Uticanja na procese donošenja zakona koji se tiču mladih i studenata sa hendikepom, posebno u domenu obrazovanja, pristupa informacijama, zdravstva, jednakih upotrebnih mogućnosti za sve (poštovanje principa univerzalnog dizajna), smeštaja i stanovanja i telekomunikacija.

• Promovisanja uključivanja i aktivnog učešća u donošenju odluka, predstavljanje i samo-predstavljanje mladih i studenata sa hendikepom na lokalnom, nacionalnom, regionalnom i evropskom nivou;

• Angažovanja u otklanjanju svih barijera koje se tiču učešća u društvu mladih osoba sa hendikepom kao aktivnih građana, bilo da je reč o pristupačnosti zgradama i institucijama od važnosti, zatim, informacionim i telekomunikacionim sistemima, kao i otklanjanje predrasuda prema osobama sa hendikepom;

• Promovisanja mobilnosti i samostalnog života za mlade i studente sa hendikepom. Mobilnost treba posmatrati kao pravo, koje svako treba da ima. To pravo bi trebalo da bude osigurano putem obezbeđivanja programa personalne asistencije, sistema pristupačnih načina transporta, pristupa institucijama, smeštaja. Samostalan i nezavisan život mladih ljudi i studenata sa hendikepom jeste pravo tih osoba da upravljaju svojim životima onako kako njima odgovara, što takođe podrazumeva i pravo na to da imaju slobodu govora i mišljenja.