Poštovani moji,
Treći broj biltena je pred Vama, u istom kvalitetu kao i prethodna dva. Što se tiče kvantiteta (broja strana), potrebno bi nam bilo tri puta više strana da Vam dočaramo i opišemo konferenciju koja je iza nas.

Pregršt fotografija i tekstova smo dobili od Vas, vernih čitalaca, pa iskreno razmišljamo da pred kraj godine uredimo i izdamo prvi jubilarni (godišnji) broj na većem broju strana, sa više fotografija i Vaših tekstova.

Za sada, u trećem broju su zastupljene dve teme: konferencija i naredna medijska kampanja

Aleksandar Todosijević

Izdaje:
Udruženje Studenata sa Hendikepom
Beograd, Jugoslavija
Glavni i odgovorni urednik:
Aleksandar Todosijević

Redakcija i saradnici:
Filip Blagojević
Aleksandar Janković
Jelena Filipović
Vladimir Ćuk
Ira Stevanović
Jelena Buza
Aleksandar Bogdanović
Sanja Đordević
Vuk Perović
Maja Vencel
Petar Đordević
Marija Raković

Dizajn:
Dejan Vladisavljević

Donator:
Vlada Republike Austrije
Implementator:
HILFSWERK Austria

Adresa redakcije:
Filipa Filipovica 45
11000 Beograd
Tel: 011/ 344 17 03
E-mail: office@adsyu.org

Tiraž: 500 primeraka

AKO ŽELITE DA UČESTVUJETE U STVARANJU BUSH-A JAVITE SE NA:
011/ 344 17 03
063/ 34 88 50

Izabrani članci:

- PRVA MEĐUNARODNA KONFERENCIJA "HENDIKEPIRANI I VISOKO OBRAZOVANJE"
- MEDIJSKA KAMPANJA
- LITERARNA DELA ČLANOVA USH-a

Prva Međunarodna Konferencija "Hendikepirani u visokom
obrazovanju"

Ciljevi projekta:

1. Osnivanje buduce balkanske mreže organizacija studenata sa hendikepom;
2. Informisanje mladih ljudi i studenata sa hendikepom o njihovim pravima u skladu sa zakonom;
3. Podizanje i snaženje samo-pouzdanja mladih sa hendikepom, narocito studenata;
4. Odbacivanje socijanih predrasuda i stereotipa o ljudima sa hendikepom, radeci sa medijima i radeci javne kampanje;
5. Borba protiv arhitektonskih barijera (nepodobni trotoari, neprakticne stepenice);
6. Borba za bolje uslove ucenja za sve mlade sa hendikepom.
7. Stvaranje internacionalne sa-radnje koja ce omoguciti ljudima sa hendikepom da se integrišu u visokom obrazovanju;
8. Rad da bi se stvorila integrisana edukacija; Pore-djenje zapadnog i istoc-no evropskog zakona u oblasti prava hendikepiranih.
Konferencija je bila održana u Beogradu, u hotelu "M" od 8-13. oktobra 2001.
Rad u pripremnom periodu

Održano je 10 sastanaka u tom periodu. Pripremni period je trajao 4 meseca (od juna do septembra 2001). U tom periodu "prep team" ADS je uspostavio konatkte sa mnogobrojnim invalidskim, omladinskim i studenstskim organizacijama, mrežama nevladinih organizacija, nacionalnim savetima, institucijama i Europena Youth Forum-om sa ciljem što veceg odziva kandidiata. Application form za konferenciju se nalazio na nekoliko internacionalnih web sitova.
Uspostavljeni su kontati sa medijskim kucama i donatorima, kao ministartsvima republike Srbije.

U junu i julu mesecu je poslat application form srodnim invalidskim i drugim organizacijama, napravljen program, izabrani i kontaktirani predavaci koji su poslali svoja predavanja. Izabran je hotel sa odgovorajucim karakteristikama. Ovo je bio veliki problem jer su malobrojni hoteli koji zadovoljavaju potrebe osoba sa hendiekpom. Dodatni otežavajuci faktor je i prisutsvo predrasuda kod mena-džerske strukture hotela u Beogradu, tako da je tim ADS naišao na zatvorena vrata u vecini slucajeva.
Tokom avgusta meseca radeno je na izboru vizuelnog identiteta konferencije, kao i izbor saradni ka, štamparskih kuca i agencija. Deadline za appl. form je bio 20. avgust. Selekcija polaznika je vršena krajem avgusta, kada su svi polaznici obavešteni o ishodu selekcije.
U septembru su intenzivirani sastanci sa Ministarstvima, lokalnim donatorima, hotelom...

Metodi rada na konferenciji:
Radionice, prezentacije i predavanja.

Rezultati i zaključci sa konferencije:
1. Postavljeni su temelji balkanskoj mreži koju cine srodne organizacije u jugoistocnoj Evropi i formirana je lista aktivnosti koje ce se preduzeti u narednom periodu:
Formiranje zajednicke mailing liste, putem koje ce polaznici održavati kontakte, razmenjivati ideje i ucestvovati u diskusijama koje ce se voditi sa ciljem formiranja mreže. Moguce su i partnerske akcije i projekti.

Web-site sa sadrzajem konferencije i sa linkovima sa svim organizaijama koje su bile prisutne, a koje imaju svoju prezentaciju. Na taj nacin ce zainteresovanim licima biti omoguceno da se bliže upozna sa radom, aktivnostima i ciljevima svake organizacije koja ima svoju internet stranu. Za one koji nemaju prezentaciju na internetu omoguceno je da se predstave na zajednickom web sajtu. Mnogo mladih ljudi je poslalo application form za ucešce na konferenciji, ali na žalost nisu svi mogli da uzmu ucešce. Tako da ce ova web strana omoguciti onima koji nisu bili pristni u Beogradu da se informišu o sadržaju konferencije.
. Pokretanje tema koje su vitalne za funkcionisanje mreže. Teme o kojima se razgovaralo na konferenciji a koje ce biti obradivane su: nacin funckionisanja mreže, tip mreže (formalna ili neformalna), kako se postaje clan, da li pojedinac moze biti clan mreže, sledeci koraci mreže...
. Zakazivanje i realizacija sledeceg sastanka mreže sa prethodnim podnošenjem projekta - Volonterski tim iz Estonije je preuzeo na sebe koordinacijom ovog dela aktivnosti mreze. Od ostalih ucesnika se ocekuje da kažu sa kojim ljudskim materijalnmim resursima raspolažu.
. Realizacija trening kursa koje su bitne za mlade ljude sa hendikepom.
. Zajednicka medijska aktivnost za 3.decembar-Svetski dan invalida na kojoj ce biti pomenuto postojanje mreže. Ovakva aktivnost bi presdtavljala veliku novost u Regionu.
Participanti su pokazali veliko interesovanje za formiranje ovakve mreže koja je neophodna da bi se na ovim prostorima desile neke krupnije promene kada su u pitanju osobe sa hendikepom i njihov položaj u društvu. Kroz funkcionisanje mreže sve njene clanice bi mogle da razmenjuju isusktva, štampane materijal, edukacije, edukatore, da vrse razmene studenata i sl. Regionalne medijske kampanje sa istim vizuelnim identitem (sa istim štampanim materijalom na jezicima zemalja mreže) sa vecim impaktom.
Javilo se mnogo volontera da preuzme na sebe pocetne korake u osnivanju mreže:
Moldavija: Pravljenje, postavljanje i linkovanje web-site.
Estonia: Pisanje i podnosenje projekta za sledeci sastanak.
Rumunija: Koordinacija svim bitnijim informacijama .
Jugoslavija: Jedan od polaznika se prijavio da bude moderator zajednicke liste.
2. Razmenjena su iskustva i rešenja za prevazilazenje trenutnih problema mladih, pre svega u školstvu:
. Civilno služenje vojnog roka, kao jedan od nacina da se formira program podrške personalnih asistenata -praksa poznata u Hrvatskoj. Podrška personalnih asistenata predstavlja jedan od najvecih problema sa kojima se susrecu mladi ljudi sa hendi-kepom u regionu, što je posebno naglaseno u školstvu. Preva-zilaženje i sistemsko rešenje ovog problema bi omogucilo mladim ljudima da se aktivno ukljuce u drustvo i zauzmo mesto koje im pripada.
. Polažaj studenata i srednjoškolaca sa hendiekpom.
3. Edukovanost mladih ljudi sa hendikepom iz oblasti koje su bile predvidjene programom konferencije:
. Važnost medija u radu sa osobama sa hendikepom i u borbi protiv predrasuda koje su u celoj jugo-istocnoj Evropi veoma zastupljene. Zastupljene su tri vrste predrasuda: društva prema osobama sa hendikepom i obratno i ljudi sa hendikepom izmedu sebe. Mnoge zemlje u regionu su nezadovoljne zastupljenošcu ljudi sa hendikepom u medijima i posebno nacinom na koji se predstavljaju. Edukacija iz oblasti medija je od velikog znacaja za polaznike konferencije.
. Edukacija iz oblasti ljudskih prava
. Legislativa, kao neophodan prvi korak u ostavrivanju prava mladih ljudi sa hendiekpom. U mnogim zemljama regiona, položaj studenata sa hendiekpom nije zakonski regulisan (Jugoslavija je jedan od primera).
. Jedan od velikih problema je prezasticivanje osobe od strane porodice i psihosocijalni rad kao nacin za prevazilazenje izolacije koja nastaje.
. Problem arhitektonskih barijera u jugoistocnoj Evropi.

4. Mnogobrojni ucesnici su izrazili zadovoljtvo što se prvi put u Jugoslaviji pokrece konferencija posvecena populaciji hendikepiranih osoba. Najveca pohvala konferenciji je upravo izjava nekih polaznika da su se prvi put osetili kao ravnopravni clanovi društva.

5. Ministar prosvete i sporta Republike Srbije, koji je otvorio radni deo konferencije, najavio je pocetak projekta u saradnji sa Udruzenjem studenata sa hendikepom,vezan za uklanjanje arhitektonskih barijera na fakultetima u Jugoslaviji.

6. Jedan od konkretnih lokalnih rezultata je i najava hotela, koji nam je bio domacin, da preuredi hotel za potrebe osoba sa hendikepom.

7. Osnovana je podružnica ADS u Podgorici (Crna gora).

Medijska Kampanja
"Ništa ne vidim, ništa ne čujem, ništa ne govorim - zašto?"

Novembar 2000, a kraj za 1. Mart 2001.
1. Razlozi i razmatranja koja su odvela do predloga projekta
Ljudi sa hendikepom u Jugoslaviji se srecu sa mnogobrojnim arhitektonskim barijerama i barijerama u stavovima, a koje rezultiraju segregacijom i izolacijom. Ovo je narocito zastupljeno u školstvu. Postoji milion ljudi u Jugoslaviji sa hendikepom, prema UN statistickim metodama (10% populacije). Samo u Beogradu postoji 150 000 ljudi sa hendikepom (zvanicna statistika). Status mladih ljudi i studenata sa hedikepom u školstvu, zaposlenju i socijalnoj integraciji je mnogo ispod evropskog standarda.
Veoma mali procenat (otprilike 3%) mladih ljudi sa hendikepom dostigne visoki nivo obrazovanja, a koji je važan preduslov za njihovu integraciju u društvo i pronalaženje ekonomski podrža-nog zaposljenja. Podrška države mladim ljudima sa hendikepom nije dovoljna, a drugi vidovi organizovane podrške (kao što su filantropija i dobro podrzane nevladine organizacije) ne postoje.
Druga strana medalje je cinjenica da je javnost nedovoljno upoznata sa problemima sa kojima se susrecu hendikepirane osobe i u svetlu svih politickih dogadanja u protekloj deceniji veoma nezainteresovana za njihovo rešavanje.
Visoko obrazovanje je od vitalnog znacaja za sve ljude sa hendikepom zbog relativno ogranicenog izbora poslova i ogranicenih mogucnosti za takmicenje u poslovima. Sticanje visokog obrazovanja moze omoguciti ljudima sa hendikepom da se uspešnije integrišu u društvo, pružajuci intelektualne sposobnosti koje ce im omoguciti da se zaposle. Ukoliko im se pruži podesno obrazovanje i šansa od strane poslodavca, ljudi sa hendikepom mogu uspešno da obavljaju vecinu poslova koji zahtevaju visoko obrazovanje.

Medutim, studenti sa hendikepom se srecu sa znacajnim barijerama da ostvare srednje ili visoko obrazovanje. Odredenije, ljudu sa hendikepom zahtevaju fizicki pristupa-cnije ucionice, kupatila, sale za rucavanje, studentske domove, kao i školski materijal u alternativnim formatima, ko što su Brajova azbuka, veliki print, knjige na kasetama, kompjuteri za slepe i sl.
Mnoge evropske zemlje imaju programe i organizacije studenata sa hendikepom. Ove organizacije predstavljaju važan momenat u razvoju ljudskih prava, pozicije i svesti hendikepiranih i tako i celog društva. U Jugoslaviji, takva "cross-disability" studentska organizacija ne postoji. Postoji veliki broj organizacija, za svaki vid hendikepa posebno, ali nijedna koja se bavi generalno jednakim pravima za sve mlade hendikepirane, vodena mladim ljudima sa hendikepom.
Ovo odsustvo organizacije koju bi vodili studenti je jedan od razloga što veoma mali broj mladih sa hendikepom ikada dostigne visoko obrazovanje. Bez takve organizacije, "glas" studenata sa hendikepom se ne cuje po jugoslovenskim studentskim domovima niti u medijima. U vreme kada se pravila i prava ljudi sa hendikepom menjaju u celoj jugo-istocnoj Evropi, neophodno je preduzeti slicne korake i u Jugoslaviji.
Literarna dela članova USH-a

i tako, prođe i naša konferencija

Kada sam pre par meseci cula da se sprema prva medunarodna konferencija studenata sa hendikepom, izgledalo je tako daleko kao da je za sto godina. Medutim, 8. oktobar je došao vrlo brzo. Tog dana u hotel "Mladost" došlo je preko 30 domacih i preko 20 stranih gostiju,ucesnika konferencije pod nazivom "Mladi sa hendikepom i visoko obrazovanje".

Od domacih gostiju, pored nas domacina iz Beograda, došli su I ucesnici iz Niša, Novog Sada i Podgorice. Iz inostranstva su nam se pridruzili komšije Madjari i Hrvati, kao i Rusi, Estonci, Litvanci, Moldavci, Cesi, Rumuni, Bugari i po jedna gošca iz Makedonije i Sjedinjenih Americkih Drzava, Tanja Kalovska i Sona Parks.

Konferencija je otvorena svecanim koktelom u Staklenoj Sali hotela iste veceri, kome su prisustvovali svi ucesnici i brojni gosti. Na samom pocetku koktela kratke, ali slatke, govore odrzali su Marija Rakovic, asistent programa, Vladimir Cuk, koordinator USH-a i Zarko Mihajlovic, pomocnik ministra Prosvete i Sporta. Nakon toga, uz muziku i veseli zagor nastavila se zabava do sitnih sati. Vec prve veceri se moglo osetiti neko cudno strujanje kroz vazduh, koje je, kao nekom carobnom, nevidljivom niti spajala ucesnike i otvarala srca za nova poznanstva i veze.
U utorak ujutru je konferencija i zvanicno otvorena, nakon cega je usledilo predstavljanje našeg udruženja I zemalja ucesnica. Prilikom otvaranja kratko izlaganje je imao I sam Ministar Prosvete Gašo Kneževic, koji je obecao da ce se ispred Ministarstva založiti da se na sve univerzitetske ustanove postave rampe za invalidska kolica kao I da se same ustanove u njihovoj unutrašnjosti prilagode za nesmetano kretanje istih. Mnoge su ova obecanja veoma dirnula I probudila nam nadu da to nece biti samo prazna politicka obecanja. Vece je bilo rezervisano za "Internacionalno vece". Tu su se ucesnici potrudili da, kroz nacionalne specijalitete I pice, što bolje predstave svoje zemlje. Svi su "lutali" od stola do stola I uz razgovor degustirali ponudeno. Odjednom, kao da je neko svima ponaosob šapnuo na uho, poceli smo da plešemo I stvaramo, možda I najbolju žurku na celom seminaru. Sve je bilo tako spontano I divno. Ucesnici su se poceli družiti kao da se znaju ceo svoj život. Ja licno sam se tako opustila I plesala, da cu to vece pamtiti do kraja života.

Sredu ceo dan, kao I cetvrtak prepodne, održavale su se razne radionice, sa raznim temama u vezi sa našom glavnom problematikom, tj. kako da dodemo do što boljeg ostvarenja naših ciljeva. Radionice su se održavale na srpskom I engleskom jeziku. U cetvrtak posle rucka organizovan je obilazak Beograda I njegovh znamenitosti. U obilazak se krenulo autobusom uz pratnju turistickog vodica koji se trudio da što bolje našim gostima docara znacaj svake gradevine. Od hotela se krenulo do Marakane, zatim preko Dedinja do stadiona FK Partizan. Potom su imali priliku videt velelepni hram Svetog Save na Vracaru, pa preko Slavije do Pravnog fakulteta, Vukovog spomenika, pa niz Bulevar do Kalemegdana. Tu se autobus zaustavio pa se malo šetalo. Peške se mogao obici ceo Kalemegdan I cuti njegova divna istorija. Mislim da su naši gosti bili oduševljeni njime, ocarani šarenilom izloga I svetinom kraj nacickanih tezgi u Knez Mihajlovoj ulici kojom su prošli. Medutim, uzbudenju toga dana još nije došao kraj. Izlet se završio, ali je provod tek pocinjao. Naime, usledilo je " Nacionalno vece" u restoranu "Kamp Košutnjak", uz domacu kuhinju I muziku. Orkestar se potrudio da se ni gosti iz inostranstve ne osete zapostavljeni pa je svirao kako njihovu, tako I našu, staru narodnu muziku. Još jednom smo pokazali kako smo dobri I brižni domacini. Cak je I gošca Iz Amerike veselo zapevušila na zvuke muzike iz filma "Andergraund". Jednom recju, bilo je super! Petak prepodne, a mi ponovo imamo radionice. Mislim da je vecina nas u sebi proklinjala što moramo rano da ustajemo I radimo. Ipak, tešila nas je pomisao da je to zadnja u nizu I da je od radnog dela pred nama još samo evaluacija. Mnogi ce s verovatno pitati: " Pa šta je sad pa ta evaluacija?" To je samo sabiranje utisaka I mišljenja o radionicama, I naravno, zabavama. Mogu da mislim šta je tu sve ispisano. Mada, moram da budem iskrena I kažem da sigurno nije bilo mnogo negativnih kritika, bar tako sudim po mojim utiscima.

Petak vece je donelo opet mnogo zabave, ali I tuge. Naime, bili smo svesni da se sutra astajemo I da je to oproštajna žurka. Bilo je mnogo pesme, smeha, razmenjivanja telefona I adresa, ali se cuo I poneki uzdah I iskra u oku. Družili smo se do samog svitanja, kada smo krajnjim snagama otišli u sobe da odspavamo samo koji sat. San nije dugo trajao jer smo morali da ustajemo I pakujemo stvari. Do podne smo morali napustiti svoje sobe. Ipak smo "ukrali" još malo vremena I u holu hotela se još malo družili. Kad smo vec kod hotela I smeštaja, moram da primetim da je to bio jedan od najboljih delova celog dogadaja.Kao prvo, kroz ceo hotel invalidska kolica se tako nesmetano krecu da je prava milina boraviti u njemu. To je nama, korisnicima kolica, veoma važan preduslov ya boravak bilo gde. Isto tako, osoblje se izrazito potrudilo da pokaže svu svoju profesionalnost I predusetljivost. Hrana je bila tako ukusna da se ni najveci gurman nije mogao požaliti.

Sve u svemu, kada sad sa odredene vremenske distance posmatram sve ovo, verujem da su svi, kao I ja, otišli puni sjajnih utisaka I saznanja da nisu sami I da su naucili nešto novo.

Nadam se da ce nam svima ovo okupljanje pomoci da lakše prebrodimo probleme na koje naidemo u stvaranju što boljih uslova za život I školovanje mladih sa hendikepom. Takode se nadam da ce ovakvih konferncija biti što više I da ce sada uspostavljeni kontakti I želja za stvaranjem cvrste mreže naših organizacija I zemalja opstati dugo vremena.

Literarna dela članova USH-a

i tako, prođe i naša konferencija

Kada sam pre par meseci čula da se sprema prva međunarodna konferencija studenata sa hendikepom, izgledalo je tako daleko kao da je za sto godina. Međutim, 8. oktobar je došao vrlo brzo. Tog dana u hotel "Mladost" došlo je preko 30 domaćih i preko 20 stranih gostiju,učesnika konferencije pod nazivom "Mladi sa hendikepom i visoko obrazovanje".

Od domacih gostiju, pored nas domacina iz Beograda, došli su i ucesnici iz Niša, Novog Sada i Podgorice. Iz inostranstva su nam se pridruzili komšije Madjari i Hrvati, kao i Rusi, Estonci, Litvanci, Moldavci, Cesi, Rumuni, Bugari i po jedna gošca iz Makedonije i Sjedinjenih Americkih Drzava, Tanja Kalovska i Sona Parks.

Konferencija je otvorena svecanim koktelom u Staklenoj Sali hotela iste veceri, kome su prisustvovali svi ucesnici i brojni gosti. Na samom pocetku koktela kratke, ali slatke, govore odrzali su Marija Raković, asistent programa, Vladimir Ćuk, koordinator USH-a i Žarko Mihajlović, pomocnik ministra Prosvete i Sporta. Nakon toga, uz muziku i veseli zagor nastavila se zabava do sitnih sati. Vec prve veceri se moglo osetiti neko cudno strujanje kroz vazduh, koje je, kao nekom carobnom, nevidljivom niti spajala ucesnike i otvarala srca za nova poznanstva i veze.
U utorak ujutru je konferencija i zvanicno otvorena, nakon cega je usledilo predstavljanje našeg udruženja i zemalja učesnica. Prilikom otvaranja kratko izlaganje je imao i sam Ministar Prosvete Gašo Knežević, koji je obećao da će se ispred Ministarstva založiti da se na sve univerzitetske ustanove postave rampe za invalidska kolica kao i da se same ustanove u njihovoj unutrašnjosti prilagode za nesmetano kretanje istih. Mnoge su ova obećanja veoma dirnula i probudila nam nadu da to neće biti samo prazna politička obećanja. Veče je bilo rezervisano za "Internacionalno vece". Tu su se učesnici potrudili da, kroz nacionalne specijalitete Ii pice, što bolje predstave svoje zemlje. Svi su "lutali" od stola do stola I uz razgovor degustirali ponuđeno. Odjednom, kao da je neko svima ponaosob šapnuo na uho, poceli smo da plešemo i stvaramo, možda i najbolju žurku na celom seminaru. Sve je bilo tako spontano i divno. Ucesnici su se poceli družiti kao da se znaju ceo svoj život. Ja licno sam se tako opustila i plesala, da ću to vece pamtiti do kraja života.

Sredu ceo dan, kao i četvrtak prepodne, održavale su se razne radionice, sa raznim temama u vezi sa našom glavnom problematikom, tj. kako da dodemo do što boljeg ostvarenja naših ciljeva. Radionice su se održavale na srpskom i engleskom jeziku. U četvrtak posle ručka organizovan je obilazak Beograda i njegovh znamenitosti. U obilazak se krenulo autobusom uz pratnju turističkog vodiča koji se trudio da što bolje našim gostima docara značaj svake građevine. Od hotela se krenulo do Marakane, zatim preko Dedinja do stadiona FK Partizan. Potom su imali priliku videt velelepni hram Svetog Save na Vracaru, pa preko Slavije do Pravnog fakulteta, Vukovog spomenika, pa niz Bulevar do Kalemegdana. Tu se autobus zaustavio pa se malo šetalo. Peške se mogao obici ceo Kalemegdan i cuti njegova divna istorija. Mislim da su naši gosti bili oduševljeni njime, ocarani šarenilom izloga I svetinom kraj nacickanih tezgi u Knez Mihajlovoj ulici kojom su prošli. Međutim, uzbudenju toga dana još nije došao kraj. Izlet se završio, ali je provod tek počinjao. Naime, usledilo je " Nacionalno veče" u restoranu "Kamp Košutnjak", uz domaću kuhinju i muziku. Orkestar se potrudio da se ni gosti iz inostranstva ne osete zapostavljeni pa je svirao kako njihovu, tako i našu, staru narodnu muziku. Još jednom smo pokazali kako smo dobri i brižni domacini. Cak je i gošća iz Amerike veselo zapevušila na zvuke muzike iz filma "Andergraund". Jednom rečju, bilo je super! Petak prepodne, a mi ponovo imamo radionice. Mislim da je vecina nas u sebi proklinjala što moramo rano da ustajemo i radimo. Ipak, tešila nas je pomisao da je to zadnja u nizu i da je od radnog dela pred nama još samo evaluacija. Mnogi ce s verovatno pitati: " Pa šta je sad pa ta evaluacija?" To je samo sabiranje utisaka i mišljenja o radionicama, i naravno, zabavama. Mogu da mislim šta je tu sve ispisano. Mada, moram da budem iskrena i kažem da sigurno nije bilo mnogo negativnih kritika, bar tako sudim po mojim utiscima.

Petak vece je donelo opet mnogo zabave, ali i tuge. Naime, bili smo svesni da se sutra rastajemo i da je to oproštajna žurka. Bilo je mnogo pesme, smeha, razmenjivanja telefona i adresa, ali se čuo i poneki uzdah i iskra u oku. Družili smo se do samog svitanja, kada smo krajnjim snagama otišli u sobe da odspavamo samo koji sat. San nije dugo trajao jer smo morali da ustajemo i pakujemo stvari. Do podne smo morali napustiti svoje sobe. Ipak smo "ukrali" još malo vremena i u holu hotela se još malo družili. Kad smo vec kod hotela i smeštaja, moram da primetim da je to bio jedan od najboljih delova celog dogadaja.Kao prvo, kroz ceo hotel invalidska kolica se tako nesmetano krecu da je prava milina boraviti u njemu. To je nama, korisnicima kolica, veoma važan preduslov za boravak bilo gde. Isto tako, osoblje se izrazito potrudilo da pokaže svu svoju profesionalnost i predusetljivost. Hrana je bila tako ukusna da se ni najveci gurman nije mogao požaliti.

Sve u svemu, kada sad sa odredene vremenske distance posmatram sve ovo, verujem da su svi, kao i ja, otišli puni sjajnih utisaka i saznanja da nisu sami i da su naucili nešto novo.

Nadam se da ce nam svima ovo okupljanje pomoci da lakše prebrodimo probleme na koje naidemo u stvaranju što boljih uslova za život i školovanje mladih sa hendikepom. Takode se nadam da ce ovakvih konferncija biti što više i da ce sada uspostavljeni kontakti i želja za stvaranjem cvrste mreže naših organizacija i zemalja opstati dugo vremena.