Dragi prijatelji, čitaoci, tu smo kao što smo obećali. Nadam se da ćete lako i lepo čitati i ovaj "BUSH", po našem mišljenju lepši i bolji. Nakon izlaska ovog broja i uspešnog rada svih u USH-u odlazimo na zasluženi odmor od 20.07. do 19.08.02.god.

Pozdrav od cele redakcije.
Aleksandar Todosijević

Bilten Udruženja Studenata Sa Hendikepom
Beograd, Srbija i Crna Gora

Glavni i odgovorni urednik:
Aleksandar Todosijević

Redakcija i saradnici:
Aleksandar Janković
Vladimir Ćuk
Ira Stevanović
Marija Dragović
Tatjana Radić
Bojan Stanojlović

Dizajn:
Dejan Vladisavljević

Fotografije:
Aleksandar Popović

Donator:
Ambasada Finske

Adresa Redakcije:
Filipa Filipovića 45
Tel: 011/ 344 17 03
Dimitrija Marinkovića 5
Tel: 011/ 496 409, 497 409
11000 Beograd
E-mail: bush@adsyu.org
www.adsyu.org

Tiraž: 1200 primeraka

AKO ŽELITE DA UČESTVUJETE U STVARANJU BUSH-A JAVITE SE NA:
011/ 344 17 03
063/ 34 88 50

"Uklanjanje arhitektonskih barijera"
USH na Balatonu
NIN uskoro u digitalnom izdanju
Aktuelnosti iz USH CG
Novosti iz Niša
Ex-Pozorište na Terazijama
Od klinačke igre do zlatne medalje
Nije loše, ali...

VESTI
Poseta princeze Katarine
Škola kompjutera
Unicef i USH
"Pravni aspekti invalidske zaštite"
"U istoj ravni"
Skupština Studenske unije Srbije
"Stvaramo vreme koje živimo"
Saradnja sa Opštinom Vračar
Vruće vesti

"Uklanjanje arhitektonskih barijera"

I, opet, medijska kampanja...
Ovoga puta u okviru projekta "Uklanjanje arhitektonskih barijera". U Medija centru je održana konferencija za novinare, urađeni su posteri i tri vrste letaka kojima se skreće pažnja na činjenicu da mnoga mesta u Beogradu nisu baš svima dostupna. Osim pojavljivanja u medijima, planirana je i ulična akcija, na kojoj ce biti deljeni propagandni materijali, što je najbolji način da se šira populacija upozna sa radom Udruženja. Ceo projekat, a u okviru njega i medijska kampanja, podržan je od strane Kanadske agencije za međunarodni razvoj - CIDA i trajaće do marta 2003. godine.

Marija Dragović

USH na Balatonu

Od 2-6 maja ove godine, na Balatonu, u Mađarskoj, održan je seminar pod nazivom "Shared World", u organizaciji Disability Rights Advocates. U ime USH na seminaru su učestvovali Snježana Jolić, Marija Dragović, Vladimir Ćuk i Vidan Danković. Pored Jugoslavije na seminaru su bili predstavnici organizacija iz Mađarske, Amerike, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Estonije, Letonije..
Program se sastojao iz predavanja i radionica koje su za temu imale nalaženje načina za rešavanje problema ljudi sa hendikepom. Vladimir je održao radionicu na kojoj je bila predstavljena druga medijska kampanja USH-a, način na koji je realizovana i postignuti rezultati. Ova radionica, bićemo neskromni, ostavila je najbolji utisak kod ostalih učesnika. Kao posebno interesantan deo programa izdvajamo odličan film u kom učestvuje plesna grupa od šestoro igrača, od kojih su troje korisnici kolica. Takođe, održana je i sesija koja se, u slobodnom prevodu, zvala "Oseti kako mi je", a koja je omogućavala ljudima da se, ulaskom u posebno pripremljene prostorije, nađu u poziciji čoveka koji ne čuje, ne vidi ili koristi kolica.
Seminar je bio odlična prilika da se upoznaju novi ljudi i organizacije i ostvare kontakti, što smo mi i iskoristili. Tako smo, recimo, od Europen Disability Forum-a već dobili nekoliko pisama i poziva na saradnju.
Jako smo zadovoljni postignutim rezultatima na ovom skupu, a jedina veća zamerka je loše organizovano prevođenje, što je ponekad predstavljalo napor za učesnike programa.

Marija Dragović

NIN uskoro u digitalnom izdanju

Tradicija štamparstva za ljude sa oštećenim vidom, kod nas, datira s kraja Prvog svetskog rata, kada je pedagog i socijalni radnik Veljko Ramadanović u Bizarteriji, u Tunisu za ranjene srpske vojnike napravio prvu knjigu na Brajevom pismu. Štamparstvo se, izmedu dva rata, razvijalo u okviru Saveza slepih u Zemunu. Izdavačko preduzeće "Filip Višnjić" je osnovano 1953. godine, u okviru Saveza slepih Jugo-slavije. Kasnijim transformacijama postali su samostalno izdavačko preduzeće, koje se bavi izdavačkom delatnošću, štamparstvom i, prvenstveno, izdavanjem zvučnih knjiga i knjiga na Brajevom pismu.
U ovoj štampariji se, takode, štampao i BUSH na Brajevom pismu, a o ovoj vrsti štamparstva sa nama je popričao Miodrag Stojanović, urednik izdanja za ljude sa oštećenim vidom u Izdavačkom preduzeću "Filip Višnjić".

> Koja se literatura pored BUSH-a i glasila Saveza slepih štampa i izdaje kod vas?

Postoje dva načina rada. Jedan program se svake godine kreira u Savezu slepih, za potrebe korisnika. Ovaj program finansira Ministarstvo kulture i u okviru njega godišnje uradimo oko pedeset knjiga na Brajevom pismu i oko dve stotine knjiga u zvučnoj tehnici. Snima se domaća i prevedena proza, poezija i po neko naučno delo, uglavnom iz društvenih nauka. Postoji i specijalan program za potrebe škola koji finansira Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Rade se udžbenici za osnovnu i srednju školu i, uglavnom, uradimo deset do petnaest udžbenika svake godine.

> Da li se rade i udžbenici za fakultete?

Nažalost, ne, jer ne postoji finansijska podrška i to je velika mana. Pre dvadeset - trideset godina, dok je postojalo Ministarstvo nauke, bio je finansiran program naučnih dela, pa se tu, takoreći, kradom, ubacivao i neki udžbenik. Velika je potreba za tim, ali ja ne vidim da Savez ima inicijative i razumevanja za potrebe studenata.

> Koliko je štampanje na Brajevom pismu skuplje od štampanja na latinicnom ili ćiriličnom? Da li bi bilo finansijski isplativo da se štampaju dnevne ili nedeljne novine na ovaj način i da li bi čitaocima to bilo isplativo?

Ne bi bilo isplativo jer bi tiraži bili mali. Kada bi zamislili tiraž "Blica" na Brajevom pismu koji bi odgovarao stvarnom tiražu "Blica", štampanje bi bilo jeftinije od štampanja na latinicnom pismu. Inače, knjiga na Brajevom je dva i po puta obimnija. Na 25-27 redova staje 32 slovna mesta što je dva i po puta manje nego na A4 formatu gde staje oko 1800 znakova, dok ovde staje oko 800 reči.
Medutim, mi sada radimo nešto novo. Radimo projekat sinteze govora iz teksta u elektronskom obliku, što bi bio idealan način za izdavanje časopisa. Naime, tekst koji je pripremljen ili skinut sa interneta, ili je uzet od izdavača koji ima pripremu u elektronskom obliku, preuzima se u RTF formatu. Preko našeg programa sinteze, jednostavno, pritiskom na odredene komande čovek koji ne vidi moći ce da "pročita" određen tekst. Radi se, u stvari, o veštačkom spikeru koji čita tekst u elektronskom obliku. Kao što postoji sintetizator na engleskom jeziku, trebalo bi da se napravi i na srpskom. Nešto je rađeno u Akademiji nauka i na ETF-u, ali nije dobijen gotov proces. Mi se nadamo da ćemo do kraja juna imati novih vesti. Probe koje radimo dosta su se dobro pokazale. Naravno, tu nece moći da se dobije perfekcija, neće moći poezija sa zadovoljstvom da se čita, ali dnevne novine ili neki udžbenik bi mogli sasvim solidno. Ideja nam je da, u sledećoj fazi, na jedan CD narežemo nekoliko stotina knjiga, tako da može da se pristupi sadržaju, da može da se čita redom ili redom po želji. Ovo će biti rešenje za periodiku i naučna dela.

> Ko je podržao ovaj projekat?

Projekat je podržao Fond za otvoreno društvo, a radi ga mala ekipa naših spoljnjih saradnika. Ja radim na koordinaciji, zatim, kolega Jovan Jovanović, koji je psiholog i programer, grupa mladih programera i lingvista, dok superviziju radi profesor Kostić sa Psihologije i profesor sa ETF-a.

> Verovatno ste se poslužii iskustvom nekih zapadnih zemalja. A da li nešto slicno postoji u susednim zemljama?

Pre početka rada smo ostvarili neke kontakte. Postoje neki pokušaji, ali ništa konkretno nije urađeno. Čuo sam, u međuvremenu, da je u Češkoj neki programer napravio sintezu, koju on dorađuje za slovenske jezike, ali nisam imao priliku da to čujem. Nadam se da će ova varijanta biti bolja jer ce biti u duhu našeg jezika. Sinteza koju radimo je po merilu sinteze za engleski jezik i osnova je, programerski, pogođena. Pitanje je da li će specificnosti našeg jezika biti dobro uklopljene.

> Kada možemo da očekujemo gotov proizvod?

Mislim da ćemo na jesen imati nešto upotrebljivo. A tokom leta će , ovde, biti interne probe sa budućim korisnicima. Pošto je finansirano od Fonda, ideja je da se besplatno isporučuje, a pripremljeni tekstovi ce moći da se preuzimaju sa našeg sajta.
> Izdali ste i digitalnu zvučnu knjigu "Istorija srpskog naroda"?

U ovom obliku imamo pet naslova. U međuvremenu smo uradili i Bibliju. Dat je tekst kog prati zvučni zapis i tri stotine slika renesansnih majstora koji ilustruju određene biblijske teme.
Nažalost, ljudi sa oštećenim vidom još uvek nemaju adekvatan plejer, koji bi ovako snimljenu knjigu mogli da reprodukuju. Inače, rešavanje ovog problema je u perspektivi naše izdavačke kuće. Audio snimci su linearni, postoji generalna najava, naziv knjige i neke grube signalizacije za nove glave, koje se mogu uočiti brzim premotavanjem, ali to je dosta grubo. Kod CD-a se, jednostavnim klikom na taster dolazi do željenog mesta.

Na kraju razgovora, saznali smo da su u planu pregovori sa izdavačima dnevnih i nedeljnih novina, kako bi se ova izdanja preuzimala u elektronskom obliku, pripremala i stavljala na CD bila dostupna korisnicima istog dana kad dolaze na kioske. Ovo ce biti realizovano od septembra, a prvi nedeljnik na CD-u će, verovatno, biti NIN.
Ukoliko želite da saznate više o programima koji se rade i postojećim zvučnim izdanjima Izdavačke kuće "Filip Višnjić", možete posetiti njihov sajt
www.filipvisnic.co.yu.

Marija Dragović
Aleksandar Todosijević

Aktuelnosti iz USH CG

Udruženje studenata sa hendikepom Crne Gore se intenziviranim aktivnostima kreće ka ostvarenju nekih od rukovodnih ciljeva. Osim unaprijeđenja postojeće saradnje sa srodnim i ostalim NVO, uspostavljena je saradnja sa predstavnicima donatora, ustanovama obrazovnog sistema kao i najznačajnijim medijima u Crnoj Gori. Kod organizacija: Hendikep internešnl, Balkan jut fondejšn, Institut za otvoreno društvo konkurišemo sa više značajnih projekata za koje očekujemo pozitivan odgovor i finansijsku podršku, naravno. Od rektora Univerziteta Crne Gore, gospodina Predraga Obradovića, izdejstvovali smo saglasnost i podršku za projekte koji se odnose na uklanjanje arhitektonskih barijera na fakultetima u Podgorici. U pripremi je novi Zakon o Univerzitetu u čiju ce se izradu uključiti i naše Udruženje. Predstavnici i naši clanovi su gostovali na mnogim medijima putem kojih su upoznali širu javnost sa postojanjem, ciljevima i radom Udruženja. Navodimo neke od elektronskih i pisanih medija koji pomno prate naše aktivnosti: NTV Montena, TV Elmag, TV Crna Gora, Radio Svetigora, Radio Gorica, dnevni i nedjeljni listovi Pobjeda, Publika, Glas Crnogoraca, Polis i drugi. Nakon istupanja na medijima predstavnika USH CG cesto nam se javljaju mladi ljudi, najcešće naše kolege studenti, koji su voljni da volonterskim radom daju doprinos u realizaciji naših akcija.
Početkom maja mjeseca realizovali smo akciju pod nazivom "Gdje ste parkirali svoju savjest" koja se odnosi na uklanjanje nepropisnog parkiranja automobila u Podgorici. Akcija je sprovedena uz pomoć naših volontera i medija koji su to propratili na odgovarajući način.
U toku je prikupljanje informacija o prijemnim, kvalifikacionim ispitima i uslovima upisa u srednje škole i na fakultete za mlade sa hendikepom koji namjeravaju da prošire svoje vidike na polju znanja.
Posjetioce ovog sajta srdačno pozdravljamo do narednog izvještaja i nadamo se uspješno realizovanim aktivnostima.

Udruženje studenata sa hendikepom Crne Gore

Ul. Đoka Miraševica br 5 Podgorica
Tel/fax 081/266-039
E-mail: ushcg@cg.yu

Novosti iz Niša

Članovi Niškog Udruženja studenata sa hendikepom su 19. i 20. maja 2002. godine učestvovali na dvodnevnom seminaru Odbora za građansku inicijativu sa temom "Upravljanje u nevladinim organizacijama". Pored desetak naših članova ucešće su uzeli i predstavnici drugih lokalnih NVO. Na tom seminaru smo stekli osnovno znanje o upravljanju nevladinim organizacijama i pisanju projekata.
U Nišu je, 21.maja 2002. godine, održana regionalna konferencija "Zaštita prava dece i omladine ometene u razvoju". Organizator ove konferencije je bilo Ministarstvo za socijalna pitanja Republike Srbije, a učestvovali su i predstavnici Ministarstva zdravlja i Ministarstva prosvete RS. Konferenciji je prisustvovalo oko sto učesnika, među kojima su učešće uzeli Jasmina Barać i pisac ovih redova, kao predstavnici Udruženja studenata sa hendikepom. U ime studenata sa hendikepom Jasmina Barać je vodila razgovor sa savetnicom mi-nistra prosvete Biljanom Lajović o poboljšanju uslova obrazovanja studenata sa hendikepom i ostvarila kontakt za dalju saradnju.
Članovi Udruženja studenata sa hendikepom su dobili poziv od predsednika Skupštine grada Niša da prisustvuju prezentaciji reforme Zakona o lokalnoj samoupravi u velikoj Sali Univerziteta u Nišu. Jasmina Barac je potpredsedniku Skupštine grada postavila pitanje kako lokalna vlast planira da podrži Udruženje studenata sa hendikepom i šta će grad preduzeti da bi se poboljšali uslovi za školovanje studenata sa hendikepom. Predstavnici vlasti su pokazali dobru volju i rešenost za saradnju po svim pitanjima koja se tiču studenata sa hendikepom.
Hteo bih još samo da napomenem da je za mene jedna od najboljih aktivnosti koje Udruženje studenata sa hendikepom u Nišu organizuje, OPEN DAY (svakog petka), gde naši članovi imaju priliku da se bolje upoznaju i razmene mišljenja i iskustva.

Savić Dalibor, student Filozofskog fakulteta u Nišu-grupa za istoriju, član NUSH-a i Saveza slepih u Nišu.

Ex-Pozorište na Terazijama

Pozorište na Terazijama, poznato i kao Teatar T, postoji već oko pola veka. U ovom pozorištu se neguje domaće dramsko stvaralaštvo, kome-dije, operete, mjuzikli ("Stolica koja se ljulja", "Lutka sa naslovne strane","Ubi pa poljubi".), ali se igraju i poznati svetski hitovi ("Neki to vole vruće", "Alan Ford", "Brilijantin".). Nakon velike poplave koja se desila pre jedanaest godina i koja je u potpunosti uništila jednu od najlepših pozorišnih scena u Beogradu, Scena na Terazijama je izmeštena na iznajmljenu scenu u KC "Vuk" u Bulevaru Kralja Aleksandra. Sa ovim pozorištem smo ostvarili dobru saradnju, a tokom prošlogodišnje sezone članovi USH-a su bili redovni gosti na pozorišnim predstavama u Teatru T.

Ovog puta otišli smo u pozorište da bismo porazgovarali o dostupnosti pozorišta korisnicima invalidskih kolica. Sa nama je razgovarala Miroslava Petrović, referent za marketing u ovom pozorištu. "Stara scena, ovde na Terazijama, nije bila dostupna jer se u foaje silazilo mermernim, spiralnim stepenicama. što se tice scene koja se sada koristi, sala je sasvim pristupacna korisnicima kolica. Na ulazu u zgradu postoje dva stepenika koja se u jednom delu izravnjavaju sa platoom. Postoje još dva stepenika u foajeu. Smatram da bi trebalo ukloniti ove barijere, ali za sada nije bilo nikakve inicijative".

> Da li se zna kada ce bili renovirana Scena na Terazijama i da li će se nešto u njenom izgledu promeniti?
Treba da okončamo pravnu proceduru sa starim izvođacima radova, a zatim će započeti novi radovi. Ako sve bude uskoro rešeno, renoviranje ce početi u septembru ove godine i realno je očekivati da se završi do kraja 2004. godine. Foaje i sala će biti isti kao i prethodni, dok će prostor iza scene biti proširen.

> USH je kontaktiralo sa JDP-om koje se, takođe, renovira. Iz razgovora sa njima smo saznali da je projektom planirano postavljanje rampi na sva mesta na kojima je to potrebno. Da li je moguće to isto uraditi i u projektu za vaše pozorište?
Mislim da je to dobra ideja i da bi to moglo da ude u projekat. Sa nivoa ulice ima ulaz za balkon koji je ravan, a u levoj loži može da se odvoji prostor za kolica. Bilo bi dobro da u skorije vreme Udruženje pošalje dopis našem direktoru kako bi se uradilo nešto po tom pitanju. Problem je što se u zemlji, generalno, ne razmišlja u tom pravcu. Mislim da bi bilo dobro da kontaktirate direktore svih pozorišta i drugih kulturnih ustanova kod nas i upoznate ih sa vašim potrebama.

Teatru T želimo brz i uspešan povratak na matičnu scenu, u nadi da će biti dostupna svim ljubiteljima ove vrste umetnosti.

Marija Dragović

Od klinačke igre do zlatne medalje

Do sada ste, verovatno, primetili da je dosta clanova USH uspešno na razlicitim poljima. To važi i kada je sport u pitanju. Goran Pavlović se od malena bavi streljaštvom, a njegov poslednji uspeh je osvojena zlatna medalja na ovogodišnjoj Medicinijadi. Goran je za BUSH ispričao kako je počeo da se bavi ovim sportom i kako je, konačno, stigao i do zlata.
"Na 50 m od moje kuće postoji strelište. Od kada sam prohodao, išao sam na to strelište, i gledao kako ljudi drže neke velike puške. Imao sam želju da i ja jednog dana uzmem pušku i počnem da pucam. Prva prilika mi se pružila u petoj godini, i uz upornost trenera koji mi je pridržavao pušku, pogodio sam svoju prvu "trojku". Od tada sam počeo jednom nedeljno da dolazim na strelište. U početku sam dolazio jer je to bilo popularno, svi klinci iz kraja su dolazili, pa sam krenuo i ja. Kada sam malo porastao, sve više i više je streljaštvo počelo da me privlači. Počeo sam malo ozbiljnije da radim i nije mi bilo teško i češće da idem u streljanu. Imao sam treninge tri do četiri puta nedeljno i počeo sam da postižem neke rezultate u, tada, pionirskoj konkurenciji. Kako sam odrastao u selu, bio sam u Seoskoj streljačkoj družini, prve uspehe sam imao na lokalnim takmičenjima koja su bila organizovane sa ekipama iz okoline. Vremenom, kada sam završio osnovnu školu počeo sam intenzivno da se bavim streljaštvom. Odnosno, i tokom osnovne škole sam dosta trenirao, ali moja družina nije imala novca da me šalje na veća takmičenja. U prvoj godini gimnazije sam uspeo da nadem sponzora i odem na Paraprvenstvo Srbije. Uspeo sam da budem drugi u dosta jakoj konkurenciji - ovo mi je, ujedno, prvi i najdraži uspeh. Kasnije sam bio pridružen član Društva za sport i rekreaciju invalida u svojoj opštini (Mali Zvornik), sa kojim sam proputovao kroz čitavu Srbiju i sretao se sa raznim ljudima. U to vreme su novosadska ekipa i ekipa opštine Savski venac bile dosta jake. Tu su pucali naši reprezentativci, pa mi je bilo jako zanimljivo da se borim sa njima. Četiri godine za redom sam bio prvak Seoskih streljačkih družina Srbije. Za mnoga takmičenja sam se spremao tako što sam sam kupovao dijabole, a kako je družina finansijski loše stajala, pucao sam sa dosta lošim puškama. Već sam bio upisao fakultet u Prištini, kada su me pozvali da se priključim timu opštine Savski venac. Ali odlazak u Prištinu je poremetio sve moje planove vezane za streljaštvo, tako da sam prestao aktivno time da se bavim. Nakon osam meseci provedenih na Kosovu, došao sam u Beograd i mislio sam da ću nastaviti da treniram, ali život je krenuo drugim tokom i ja sam počeo da se bavim nekim drugim stvarima. Priliku da pucam imao sam samo kada odem kući, cisto za svoju dušu.
Na Medicinijadu sam otišao prvi put prošle školske godine, i ostvario zapažene rezultate što je pomoglo mojoj ekipi da osvoji treće mesto, a i ja sam pojedinačno bio treći. Ispred mene su bili reprezentativac Jugoslavije i reprezentativac Republike Srpske koji je imao dva kruga više od mene. Tako sam se vratio streljaštvu. Pred ovogodišnju Medicinijadu sam nekoliko dana trenirao u Partizanu, kako bi se vratio u formu. Na ovom takmičenju sam imao nešto lošiju pušku, malo mi se posrećilo, ostvario sam dobar rezultat u pojedinačnoj konkurenciji i bio sam prvi. Na moje iznenađenje, za mene se zainteresovao selektor streljačke parareprezentacije Jugoslavije. Ideja mu je da me stavi na širi spisak reprezentacije, da krenem da treniram, dobijem bolju pušku, i priključim se ukoliko pokažem dobre rezultate, koji moraju biti bolji od dosadašnjih.
Počeo sam malo ozbiljnije da razmišljam o povratku streljaštvu. Čini mi se da bi mi sport dobrodošao da se odmorim i opustim od fakulteta i drugih obaveza.

Marija Dragović

Nije loše, ali...

Studentski dom "Mika Mitrović" je dom u kom žive studenti sa hendikepom. Neki od njih su članovi USH-a. Zato smo otišli do "Mike" i sa Snježom Jolić porazgovarali o ovom domu i još ponekim stvarima iz njihovog života. Snježa nam priča:
"U Dom "Mika Mitrovic" došla sam kada sam bila na drugoj godini fakulteta, u decembru 1998. godine. Apsolvent sam na Pravnom fakultetu i ostaću u domu do kraja godine, a ukoliko upišem postdiplomske studije, možda ostanem i duže.
Život u "Miki" se može posmatrati sa više aspekata, od elementarnih uslova za život do društvenih zbivanja. Pošto sam celo svoje školovanje provela po domovima, u početku mi je ovaj dom izgledao sasvim solidno. Sobe su dvokrevetne. Pošto sam u invalidskim kolicima, imam prava na pratioca. Tako, faktički, imam celu sobu na raspolaganju i biram ko će sa mnom biti u njoj. Sobe su relativno dobro opremljene, kupatilo je prilično pristupačno. Ishrana je u početku bila zadovoljavajuća. Međutim, s vremenom, postala je loša, odnos servirki prema studentima zavisi od njihovog raspoloženja, a menza je mala. Da bismo rešili ovaj problem i njemu slične osnovali smo Studentsku uniju Studentskog doma "Mika Mitrović", u kojoj sam član Nadzornog odbora.
Pre svega, potrebno je promeniti odnos nadležnih organa prema ovom domu. Najbolje bi bilo da nema potrebe za ovakvim domom, odnosno, da su svi domovi prilagodeni studentima sa hendikepom. Ali, ako smo zbog teškog stanja u društvu prinudeni da imamo ovakav dom, onda bi trebalo da se on u potpunosti prilagodi studentima sa hendikepom. Mi, recimo, imamo klub u koji ljudi koji koriste kolica ne mogu da uđu bez nečije pomoci. Zatim, treba po-boljšati kvalitet ishrane. Prevoz je veliki problem za ljude sa hendikepom. Dom bi trebalo ba ima svoj kombi koji bi prevozio ljude do fakulteta i na druga mesta po potrebi. Imamo dogovor sa Žarkom Mihajlovićem, pomoćnikom ministra prosvete i sporta zaduženim za studentski i učenicki standard i postoji šansa da se takav projekat i realizuje.
Pored angažovanja u domu aktivan sam član USH-a. Učestvovala sam u nekoliko važnih projekata, bila sam deo PR-tima tokom poslednje medijske kampanje. Uskoro završavam fakultet i moji planovi su vezani za Udruženje. Trebalo bi da se bavim pravosudnim zastupništvom, ali koliko ću uspeti da realizujem planove zavisi od mnogo toga. Konkretno, od toga da li će se rešavati problem pristupačnosti fakultetu. Ja sam imala, po ovom pitanju, problema sa bivšim dekanom Pravnog fakulteta. Tražila sam da na ulaz fakulteta postave rampe kako bih mogla normalno da funkcionišem, na šta imam pravo kao i svaki drugi student. Rečeno mi je da rampe ne mogu da se postave jer bi kvarile izgled zgrade. Ja sam insistirala da mi se omogući da idem na fakultet kao i ostali. Dekan je rešio problem tako što je zadužio tetkice i portire da me prenose. Ali, mislim da, generalno, to nije pravo rešenje i nadam se da ce Udruženje pomoći u rešavanju ovog problema.
Oduvek sam imala potrebu da promenim odnos društva prema ljudima sa hendikepom. Videla sam da kao pojedinac skoro ništa ne mogu da uradim i zato je bitno da se udružujemo. Zahvaljujuci angažovanju USH-a, rampe će biti postavljene na "Pravni" i mnoge druge fakultete. Nadamo se da ce i druge stvari, kako reče Snježa, zrno po zrno, doći na svoje mesto.

Marija Dragović

VESTI

Poseta princeze Katarine

Gost Udruženja 24. maja 2002. godine bila je princeza Katarina Karađorđević. Princezu smo upoznali sa načinom rada i ciljevima Udruženja. NJKV je posebno bila zainteresovana da sazna čime se bave i kako žive članovi USH-a, a kako je bio petak-Otvoren dan, svi prisutni članovi su imali priliku da se predstave i popričaju sa princezom.
Princeza Katarina je istakla da je bitno da postoji ovakvo udruženje i izrazila je želju za saradnjom.

Škola kompjutera

Na inicijativu aktivista USH-a i računarskog centra Studentske unije Srbije (SUS) i Alternativne akademske obrazovne mreže (AAOM) deset članova USH je krenulo u školu kompjutera na osnovni kurs (Windows, Internet, Word, Excel). U planu je da se u ovaj program uključi veći broj ljudi.

Unicef i USH

Sredinom maja je u prostorijama UNICEF-a u Beogradu održan konsultativni sastanak pred konferenciju Svetske banke i UNICEF-a (Rim, 29-31 maj). Sastanku su prisustvovali predstavnici organizacija koje se bave problemima mladih u Srbiji. Na sastanku se diskutovalo o omladinskoj politici kod nas, o ucešću mladih u kreiranju i implementaciji omladinske politike. Zaključke sa ovog sastanka, predstavnici Jugoslavije su prezentovali na konferenciji u Rimu.

"Pravni aspekti invalidske zaštite"

Konferencija "Pravni aspekti invalidske zaštite" održana je u organizaciji Centra za unapredivanje pravnih studija. Predstavnici USH su ucestvovali na panelima "Pravna zaštita osoba sa invaliditetom" i "Ekonomsko-socijalni aspekti zaštite osoba sa invaliditetom". Konferenciji su prisustvovale skoro sve organizacije koje okupljaju osobe sa hendikepom.

"U istoj ravni"

Na Zlatiboru (26-28 aprila) je održana konferencija o reformi visokog obrazovanja, pod nazivim "Budimo u istoj ravni". Konferenciju su organizovali Studentska unija Srbije (SUS) i ESIB - (The National Unions of Students in Europe), pod pokroviteljstvom Vlade Republike Srbije. Na konferenciji je učestvovalo preko 250 studenata iz svih univerzitetskih centara u Republici, kao i profesori i predstavnici Ministarstva prosvete i drugi ugledni gosti. Učešce u konferenciji je uzeo i premijer Srbije, gospodin Zoran Đindić, koji je održao govor učesnicima. Tom prilikom su mu uručeni promotivni materijali USH i postavljen mu je niz provokativnih pitanja u vezi sa delovanjem republičke Vlade po pitanju položaja osoba sa hendikepom u društvu. Konferencija je imala za cilj informisanje studenata, profesora i šire javnosti o najvažnijim aspektima reforme visokog obrazovanja, kao i o novitetima koje ona donosi.

Skupština Studenske unije Srbije

Vladimir Ćuk, koordinator USH, održao je govor na svečanom delu VI redovne skupšti-ne Studentske unije Srbije koja je protekla u obeležavanju deset godina postojanja studentskih unija. USH i SUS su do sada imali odličnu saradnju koja treba da bude proširena u narednom periodu kroz zajedničke akcije i kampanje.

"Stvaramo vreme koje živimo"

USH je jedna od deset omladinskih organizacija kojima je pružena šansa da održe prezentaciju svojih aktivnosti na konferenciji omladinskih nevladinih organizacija "Stvaramo vreme koje živimo" koja je održana pod pokroviteljstvom Saveznog sekretarijata za sport i omladinu, u organizaciji Građanskih inicijativa iz Beograda.

Saradnja sa Opštinom Vračar

Predstavnici USH su razgovarali sa Milenom Milošević, Predsednicom Skupštine opštine Vračar, o položaju osoba sa hendikepom i problemima sa kojima se susreću u svakodnevnom životu. Gospođa Milošević je pokazala veliku zainteresovanost za pomenute probleme i potvrdila spremnost Opštine Vračar na saradnju.

Vruće vesti

Na inicijativu članstva iz Kragujevca, studenata kragujevačkog univerziteta i kolega iz Beograda, krajem maja meseca registrovana je i otvorena još jedna kancelarija USH-a (opširnije u sledećem br. BUSH-a).