Bilten Udruženja Studenata sa Hendikepom - B U S H  

BILTEN BROJ 7

REČ UREDNIKA

 

Drage čitateljke i dragi čitatelji,

posle duže pauze pred vama je novi broj biltena USH. U ovom broju predstavićemo vam rad Udruženja u proteklih nekoliko meseci i najavićemo dešavanja vezana za USH i obeležavanje 2003'- Evropske godine osoba sa hendikepom.
Tragični događaj ubistva Premijera Srbije dr Zorana Đinđića naveo nas je da odustanemo od predviđenih koncepcijskih izmena. Ovom prilikom želimo da izrazimo saučešće njegovoj porodici i Vladi Republike Srbije. Dr Đinđić je bio jedan od retkih političara koji je razumevao probleme osoba sa hendikepom. Preseljenje je drugi važan događaj koji ovih dana okupira vreme USH tima. Novi prostor u Vojvode Stepe 33 u Beogradu je pristupačniji i u njemu će se naći neki novi sadržaji za mlade osobe sa hendikepom, o čemu više možete čitati u vestima.
I kao i uvek, pozivamo sve zainteresovane da nam se priključe u izradi biltena, ali i da daju kritike i sugestije kako bi BUSH bio još bolji.
Pozdrav,

Br.7 april 2003.
Izlazi periodično, na srpskom i engleskom jeziku i na Brajevom pismu

Izdaje:
Udruženje Studenata sa hendikepom
Beograd, Srbija i Crna Gora

Glavni i odgovorni urednik:
Bojan Stanojlović

Redakcija i saradnici:
Aleksandar Todosijević
Aleksandar Janković
Vladimir Ćuk
Ira Stevanović-Ćuk
Snježana Jolić
Ivan Balšić
Ljupka Mihajlovski
Damjan Tatić
Aleksandra Haravan
Julija Jeremić
Marija Stojanović

Dizajn i priprema za štampu:
Dejan Vladisavljević

Fotografija:
Petar Đorđević

Štampanje ovog broja pomoglo je Ministarstvo za socijalna pitanja Republike Srbije

Adresa redakcije:
Vojvode Stepe 33
11000 Beograd
Tel/fax: 011.454.953
E-mail: bush@adsyu.org

  SADRŽAJ  

Vesti
USH protiv neodgovornog novinarstva
Nema Beograd dovoljno ambalaže za sva jaja
Nacrt novog Zakona o visokom obrazovanju Republike Srbije
Međunarodni dan osoba sa hendikepom
Kako nas lepo prevariše novinari
Druga republička konferencija o prisupačnosti
O aktivnostima USHCG
Seminar EDF i Saveta Evrope
Letnji Kamp "Gledaj napred - ne osvrći se" Bečej
"All different - all equal" - letnja škola u Moldaviji
Leteći Šeširi (izložba)

VESTI  

Projekat "Korak dalje"
korak ka samofinansiranju

USH je pokrenuo projekat koji ima za cilj da uspostavi samofinansiranje organizacije na duži period pod nazivom "Korak dalje". Projekat finansira Holandska ambasada u Beogradu. Ovo je treći projekat Udruženja koji je Holandska ambasada podržala i predstavlja svojevrsnu krunu saradnje.

U okviru projekta se predviđa pokretanje dve aktivnosti:

. Specijalizovani prevoz za osobe sa hendikepom:
u Beogradu funkcioniše specijalizovani prevoz GSP. Nažalost kapaciteti, radno vreme, ljubaznost i profesionalnost ne zadovoljavaju potrebe grada, odnosno osoba sa hendikepom iz Beograda. To je i bio osnovni razlog za pokretanje ovog projekta. Kupljeno je kombi vozilo i servis će startovati u aprilu. Prvi period od šest meseci biće iskorišćen za ispitivanje tržišta, definisanje rada servisa, definisanje cena i uslova.

. Fotokopir servis predstavlja standardni izvor prihoda i namenjen je široj populaciji građana i građanki.

Centar za prezentacije

Otvaranje centra za preze-ntacije je povezan sa preseljenjem USH u nove prostorije u ulici Vojvode stepe 33. Centar će biti opremljen sa osam računara u mreži, projektorom, dva štampača, dva skenera i digitalnim foto aparatom. Opremanje centra je izvedeno u saradnji sa Rotari klubom Stari Grad.

USH u Federaciji nevladinih organizacija Srbije

U Beogradu je od 14. do 16. februara održana konferencija "Udruženi građani i građanke", organizovana od strane Građanskih inicijativa. Cilj ove konferencije je bio da se formira Federacija nevladinih organizacija Srbije (skraćeno FENS). Više od 300 nevladinih organizacija je učestvovalo na ovom skupu.

Sam rad konferencije je bio osmišljen i podeljen po poljima delovanja organizacija. Udruženje je bilo aktivno u okviru dve radne grupe predstavljajući interese osoba sa hendikepom i omladine.

Predstavnik USH Aleksandar Janković je izabran u Veće FENS-a, ispred radne grupe omladinskih, kulturnih i obrazovnih organizacija.

Povodom formiranja Federacije održana je konferencija za novinare u Medija centru na kojoj je, pored ostalih, govorio Vladimir Ćuk i podsetio na značaj formiranja FENS, mrežnog delovanja NVO i 2003. godine za osobe sa hendikepom.

Osnaživanje organizacija osoba sa hendikepom

U saradnji sa Ministarstvom za socijalna pitanja republike Srbije, Udruženje će organizovati seriju treninga po Srbiji sa ciljem osposobljavanja većeg broja organizacija koje okupljaju osobe sa hendikepom za planiranje i pisanje projekata i prikupjanje sredstava. Ovaj program se odvija u saradnji sa Koordinacionim odborom invalidskih organizacija na republičkom nivou.

SHARE SEE

Francuska organizacija Handicap International (HI) je pokrenula projekat SHARE SEE, koji ima za cilj osnažavanje organizacija osoba sa hendikepom u regionu. Tim HI je u pripremnom periodu odabrao četiri partnera iz Makedonije, Srbije i Crne Gore i iz Bosne i Hercegovine. Udruženje studenata sa hendikepom je jedan od ovih partnera. U toku projekta USH će:

. razvijati mrežu omladinskih organizcija,

. jačati omladinske inicijative,

. prepoznavati omladinski aktivizam i grupe i pomagati im,

. raditi na održavanju internet baze podataka organizacija iz regiona,

. trenirati i savetovati organizacije koje okupljaju osobe sa hendikepom.

Podrška projektu rekonstrukcije ulice Kralja Milana

Udruženje studenata sa hendikepom je podržalo kandidaturu projekta profesorke Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Dragane Bazik - Rekonstruk-cija ulice Kralja Milana u Beogradu, za ECTM (European Conference of Ministers of Transport - Evropska konferencija Ministara Saobraćaja) i EDF (European Disability Forum) nagrade za dostupnost transporta i pešačkih oblasti osobama sa hendikepom.

Stipendije za studente i studentkinje sa hendikepom

Udruženje studenata sa hendikepom je obezbedilo bolje uslove za studente i studentkinje sa hendikepom na konkursu Ministarstva pro-svete i sporta Republike Srbije za studentske stipendije. Pored toga obezbeđena je i pomoć pri dobavljanju neophod-ne dokumentacije za prijavljivanje na konkurs. Distribucija čekova sti-pendija je krenula u februaru, nakon nekoliko meseci pregovora i redovne komunikacije sa Univerzal bankom A.D. Beograd i Ministarstvom, za 47 korisnica i korisnika iz svih pet univerzitetskih centara Srbije (Beograd, Kragujevac, Niš, Novi Sad, Priština (Kosovska Mitrovica)).

Nagrada za najuspešnije studente

Uspešna kooperacija sa Ministarstvom prosvete i sporta RS nastavljena je na Svetosavskoj akademiji gde su dodeljivane nagrade nekolicini najuspešnijih studenata i studentkinja univerziteta u Srbiji. Udruženje je, na zahtev Ministarstava, za nagradu predložilo Pavlović Gorana, studenta treće godine medicine i člana tima za odnose sa javnošću USH.

MEDICINSKO SAVETOVALIŠTE

Medicinsko svetovalište je projekat u okviru kog će članovima i članicama Udruženja studenata sa hendikepom biti pružana pomoć u obliku medicinskih saveta ili rutinskih pregleda. Prednost ovakvog savetovališta u odnosu na naše standardne zdravstvene usta-nove biće višestruka. Korisnici usluga ovog savetovališta prvenstveno neće morati da čekaju u kilometarskim redovima u raznim ambulantama gde gube dosta dragocenog vremena. Sačuvano vreme mogli bi da iskoriste za učenje i na taj način prošire svoje zna-nje i još malo se približe diplomi nekog fakulteta, ili da ga posvete prijateljima, lepšoj polovini...

Druga velika prednost ovog projekta je pristupačnost pro-storija u kojima će projekat raditi. Naime, mnoge naše zdravstvene ustanove nisu prustupačne za korisnike invalidskih kolica ili ljude koji imaju otežano kretanje, što dodatno otežava unapređiva-nje našeg zdravlja. U okviru medicinskog savetovališta zainteresovanim će biti pru-ženi sledeći oblici medicinske pomoći:

. Pregled lekara opšte prakse;

. EKG pregled;

. Provera količine šećera u krvi;

. Razni laboratorijski pregledi;

. Kada se ukaže potreba organizovaće se pregled lekara specijaliste (kardilog, pulmolog, hirurg, ortoped, radiolog i sl.)

Zainteresovani za usluge ovog savetovališta treba da se jave u Udruženje (telefonom ili putem maila) radi dogovora u vezi sa prevozom i terminom pregleda.

Više informacija o samim pregledima i projektu uopšte može se dobiti od Gorana Pavlovića na 011 / 3970 - 283 lok 115; 063 / 8405 - 813 ili putem maila:

goranp@net.yu

Ženska grupa USH

15. novembra 2002. godine osnovana je ženska grupa USH. Osnivačkom sastanku, na kome su prezentovane i diskutovane buduće aktivnosti Grupe, prisustvovalo je 12 članica USH. Ovom prilikom su predstavljene glavne aktivnosti predviđene projektom, a to su: savetovalište (kao vid individualnog konsultovanja sa psihološkinjom), radionice (koje bi se održavale po gradovima gde partnerske organizacije imaju kancelarije, a to su: Niš, Podgorica, i nadamo se Kragujevac), grupni sastanci (gde bi se grupno diskutovalo o određenom problemu i pokušavalo zajednički doći do adekvatnog rešenja istog) i individualni razgovori (gde bi devojke, ukoliko ne žele stručnu podršku psihološkinje, mogle da vode razgovore sa pojedinim devojkama, članicama grupe). Člancie grupe će o aktivnostima bit obaveštavane putem telefona, pismima, a oformljena je i posebna mailing lista:

zenskagrupa_ush@yahoogroups.com

Za više informacija kontaktirajte Snježanu ili Iru.

USH protiv neodgovornog NOVINARSTVA  

Udruženje studenata sa hendikepom je prosledilo tekst "Nema Beograd dovoljno ambalaže za sva jaja" raznim medijima uz molbu da mu posvete prostor i pruže podršku protestu. Tekst predstavlja reakciju na članak Bogdana Tirnanića objavljen na trećoj strani lista Nacional od 21. februara, pod nazivom "Ulica". Pomenuti članak se odnosi na rekonstrukciju Ulice Kralja Milana i u njemu je, po našem mišljenju, izraženo nepoznavanje nekih osnovnih činjenica vezanih za osobe sa hendikepom, uz veliku dozu netolerancije i predrasuda.

Udruženje studenata sa hendikepom je, zajedno sa još tri organizacije (Udru-ženje distorfičara Beograda, Savez distrofičara Srbije i živeti uspravno Beograd) pokrenulo protest povodom ovakvog načina pisanja i diskriminacije osoba sa hendikepom. Protestu su se pridružile razne organizacije i ličnosti, koje su takođe slale pisma protesta dnevnom listu "Nacional".

U najboljem slučaju dobijan je odgovor da u tekstu nema ničega što vređa osobe sa hendikepom, uz preporuku da se tekst bolje pročita.

Smatramo da je bilo važno objaviti ovaj tekst i u drugim medijima jer se nije smela dopustiti zloupotreba pozicije novinara koja je u ovom slučaju bila očigledna (bez obzira što je predstavljen lični stav autora).

Zahvaljujemo se ovim putem svim organizacijama i osobama koje su pružile podršku našem protestu.

Nema Beograd dovoljno ambalaže za sva jaja  

Udruženje studenata sa hendikepom izražava protest povodom teksta Bogdana Tirnanića "Ulica" koji je obja-vljen u dnevnom listu Nacional od 21. februara 2003. godine na trećoj strani, u okviru rubrike "Događaj dana".

Neodmerenim i uvredljivim rečima optužio je sve "odgovo-rne" za nešto što je Beograd bar za mali korak približilo svetu i civilizacijski unapredilo, tj. za stvaranje mogućnosti kretanja svih njegovih građana i građanki, među kojima su osobe sa oštećenim vidom i korisnici i korisnice invalidskih kolica.

I to sve iz razloga što je, zahvaljujući naporima grada, arhitekata i organizacija osoba sa hendikepom, duž cele ulice, pored spuštenih ivičnjaka na pešačkim prelazima, sredinom trotoara postavljena reljefasta traka koja olakšava kretanje osobama sa oštećenim vidom.

Pišući o rekonstrukciji ulice Kralja Milana, dotični je iskazao elementarno nepoznavanje urbanističkih i arhitektonskih standarda.

Standardi pristupačnosti objekata i ulica za olakšano kretanje osoba sa hendikepom su mu verovatno potpuna nepoznanica.

Napukle ploče (tj. kvalitet materijala od koga su izrađene) jesu tema o kojoj se može diskutovati i krajnje je nekorektno dovoditi taj problem u vezu sa idejama i rešenjima tima profesorke Bazik (glavne projektantkinje rekonstrukcije).

Da ironija bude veća, pomenuti tekst pojavljuje se na samom početku 2003. godine koja je proglašena za Evropsku godinu osoba sa hendikepom.

Gospodin Tirnanić piše u svom tekstu da rado pomaže osobama sa hendikepom. Da li se ikada zapita da li te osobe žele da stalno zavise od tuđe pomoći?

USH nudi gospodinu mogućnost da sagleda prednost ovakvog izgleda ulice. Pozivamo ga da odvoji jedan od svojih dana "zdrave" osobe i prošeta ulicama grada povezanih očiju. Drugi dan može da odvoji i sedne u invalidska kolica i uveri se u značaj rekonstrukcije Ulice Kralja Milana za osobe sa hendikepom.

Gospodin Tirnanić je dovoljno poznat i nema potrebe da stiče dodatni publicitet neodgovornim pisanjem i širenjem netrpeljivosti prema različitostima. Ipak, izgleda da doba diskriminacije u medijima nije prošlo i da je govor mržnje (da ne kažemo govor gnušanja) još uvek najlakši način za sticanje publiciteta, bez trunke odgovornosti za napisane reči.

"Ima jedan još veći problem: ulica je danas kao rende. Ovo otuda što je deo trotoara nalik onoj ambalaži za jaja."

I mi ćemo "u jednoj stvari biti radikalniji i od Otpora" - članak je napisan kažnjivo loše. Uostalom, zašto bi bilo tako strašno da se glavna ulica u gradu zove "Ulica svih beogradskih invalida"?

Nacrt novog Zakona o visokom obrazovanju Republike Srbije  

Manje od godinu dana posle usvajanja važećeg Zakona o univerzitetu Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije izašlo je u javnost sa nacrtom novog Zakona o visokom obrazovanju. Dakle, još uvek važeći zakon zaista će biti prelaznog karaktera, kako je to prošle godine najavio ministar Knežević.

Novi nacrt zakona predstavlja pokušaj usaglašavanja sa međunarodno preuzetim obavezama (npr. Bolonjska deklaracija) i u mnogim oblastima donosi diskontinuitet sa prošlošću. Analiza svih novina prevazilazi obim ovog članka, no pored analiziranja teme koja se najviše tiče čitalaca i čitateljki BUSH-a, a to je pravo osoba sa invaliditetom na visoko obrazovanje, nije na odmet pomenuti makar neke od novina koje nacrt zakona donosi. Tu su neki novi organi, na primer Centar za akreditaciju koji će izdavati akreditacije za visokoškolske ustanove i programe. Prilikom uređivanja organizacije univerziteta, za razliku od ranijih propisa, šira ovlašćenja se koncentrišu na nivou univerziteta a ne pojedinačnih fakulteta uz obrazloženje da je tako u većini razvijenih zemalja. Organizacija visokih škola takođe je detaljno uređena. Nacrt zakona daje i definicije autonomije univerziteta i akademskih sloboda. Detaljno su uređena i pitanja finansiranja visokog obrazovanja, položaja, prava i obaveza nastavnika i istraživača (zanimljivo je recimo da nacrt ne predviđa zvanje asistenta).

U nastojanju da se ide u korak sa evropskim i svetskim trendovima, nacrt predviđa kraće vreme studiranja (3 do 4 godine za osnovne studije, 1 do 2 za magistarske i 3 doktorske studije).

Akademske titule i zvanja se usaglašavaju sa onima na inostranim visokoškolskim ustanovama. Nacrt dosta obimno uređuje materiju prava i obaveza studenata, no neki segmenti, poput organizacije procesa nastave ostavljeni su visokoškolskim ustanovama da ih urede svojim aktima. Namera je da se studentima omogući prohodnost na sve vodeće evropske i svetske visokoškolske ustanova a striktno poštovanje svetskih standarda u ovoj oblasti jedini je način da se taj zacrtani cilj ostvari.

Posebnu pohvalu zaslužuje činjenica da nacrt zakona podnešen od strane Ministarstva za prosvetu i sport Republike Srbije među načelima na kojima zakon počiva predviđa i poštovanje potreba osoba sa invaliditetom. Doduše, upotrebljena je neprimerena terminologija "Hendikepirana lica i lica sa posebnim potrebama", no to se može izmeniti putem amandmana, značajna je činjenica da je ovo prvi zakon o visokom obrazovanju Srbije koji je poslednjih decenija uopšte pomenuo osobe sa invaliditetom. čitaoci BUSH-a verovatno će se setiti da je USH na tekst još uvek važećeg Zakona o univerzitetima podneo amandmane kojima je re-gulisano pravo osoba sa invaliditetom na visoko obrazovanje, u skladu sa svetskim standardima. Uprkos naporima koji su ulagani tokom 2001. i 2002. godine ovi amandmani nisu ušli u tekst zakona iako su ih između ostalih podržali Rektorat BU i Studentska unija. No, očito je da su kvalitetni predlozi ipak ostavili traga: Ministarstvo u svom prvom nacrtu zakona makar deklarativno vodi računa i o potrebama osoba sa invaliditetom.

Udruženje studenata sa hendikepom podnelo je amandmane i na ovu verziju zakona, u nameri da pruži najadekvatnija tehnička rešenja za ostvarivanje onoga što već sam zakonodavac najavljuje kao svoju intenciju - vođenje računa o potrebama osoba sa invaliditetom. Pored ispravljanja neadekvatne terminologije ("osobe sa invaliditetom / hendikepom" umesto "hendikepirane osobe i osobe sa posebnim potrebama"!), USH predlaže da se izričito predvidi zabrana diskriminacije po osnovu invaliditeta (amandman na član 6). Prilikom izbora studenata u savete visokoškolskih ustanova neophodno je obezbediti zastupljenost studenata sa invaliditetom, kao i ravnopravnu zastupljenost studenata oba pola (amandmani na članove 48 i 63 nacrta). USH predlaže da visokoškolska ustanova može izvoditi studijske programe ili njihove delove na gestovnom jeziku (amandman na član 111 nacrta). Prilikom uređivanja načina organizovanja i vremena održavanja nastave, visokoškolska ustanova je dužna da vodi računa o potrebama studenata sa invaliditetom (amandman na član 121). USH je podneo amandmane na članove 138 i 139 nacrta kojima se uređuju načini polaganja ispita, odnosno diplomskog ispita i predložio da se predvidi mogućnost alternativnog načina polaganja ispita koji ne zadire u suštinu samog ispita (npr. usmeni umesto pisanog za slepe učenike, ili na Brajevom pismu, pisani umesto usmenog za gluve / gluvoneme studente). Do ulaska predloga Zakona o visokom obrazovanju u skupštinsku proceduru preko je potrebno lobiranje svih nadležnih ustanova (pre svega Ministarstva prosvete i sporta) kako bi ovaj put pravo osoba sa invaliditetom na visoko obrazovanje bilo uređeno u skladu sa svetskim standardima!

Damjan Tatić

MEĐUNARODNI DAN OSOBA SA HENDIKEPOM  

Povodom 3. decembra, Međunarodnog dana osoba sa hendikepom i 2003. godine - Evropske godine osoba sa hendikepom, Udruženje studenata sa hendikepom je organizovalo niz akcija sa ciljem da se šira populacija društva obavesti o položaju ljudi sa hendikepom u Srbiji i Crnoj Gori. Veliki broj članova i članica Udruženja se uključilo u deljenje letaka, plakata i ostale aktivnosti.

Rampa na Skupštini grada

Skupština grada Beograda je postala dostupna za korisnike invalidskih kolica! USH je, u saradnji sa Skupštinom grada Beograda, najavilo Evropsku godinu osoba sa hendikepom postavivši montažne rampe na ulazu i unutar Skupštine grada Beograda. Udruženje je želelo da rampa bude postavljena na objektu koji je od velikog interesa za celokupno građanstvo, kako bi bio istaknut značaj dostupnosti objekata za korisnike invalidskih kolica i njihovo samostalno kretanje. Akciju postavljanja rampe na Skupštinu grada Beograda propratili su svi značajniji beogradski mediji.

Distribucija promotivnog materijala

Aktivnosti povodom 3. decembra su nastavljene u Knez Mihajlovoj ulici, gde su članovi i članice Udruženja delili promotivne materijale građanima (dve vrste letaka i poster) i razgovarali sa njima o temama koje ih interesuju, a imaju veze sa osobama sa hendikepom. štampanje promotivnog materijala podražali su Handicap International i Biro za humanitarnu pomoć Evropske unije - ECHO. Promotivnim materija-lima USH je obeležilo 3. decembar i takođe najavilo tekuću godinu tj. Evropsku godinu osoba sa hendikepom. Pored toga, aktivisti i aktivist-kinje USH su delili i letke koji su deo kampanje "Uklanjanje arhitektonskih barijera 2002" koju je podržala Kanadska agencija za međunarodni razvoj.

Akciji su se pridružile i žene iz različitih ženskih beogradskih grupa. Aktivistkinje grupe ".iz Kruga" (za podršku ženama i deci invalidima i njihovim porodicama) uključile su i svoje materijale u distribuciju, koji takođe pružaju mogućnost građanima i građankama da saznaju nešto više o osobama sa hendikepom i problemima sa kojima se one susreću u svakodnevnom životu. Pored grupe "... iz Kruga" podršku su dali ženski centar, Labris, Glas razlike. Uličnoj akciji USH-a se pridružio i podržao je frontmen grupe Del Arno Band, Jovan Matić, koji smatra da ovakvih akcija u budućnosti mora da bude više i da maksimalno iskoristimo 2003. go-dinu za ostvarivanje prava osoba sa hendikepom.

Medijska propraćenost

Uprkos lošem vremenu akcija je bila veoma uspešna i propraćena u velikom broju beogradskih medija, što je rezultiralo mnogobrojnim nastupima i izjavama na različitim radio i TV stanicama i u dnevnoj štampi ("Politika", "Blic", "Danas", "Nacional", "Večernje novosti", "Glas", Radio Beograd, Radio Index, Radio202, TV Studio B, BKTV, 3K, Tv Politika, TV B92).

KAKO NAS LEPO PREVARIŠE NOVINARI
Lično viđenje jedne od članica tima za odnose sa javnošću...  

Vredno smo se spremali za obeležavanje Međunarodnog dana osoba sa hendikepom i radovali se što ćemo konačno moći javno pokazati rezultate našeg rada. Poslali smo saopštenja za javnost većini medija, sa nadom da će nas podržati.

Manifestaciju smo počeli ispred Skupštine grada, gde je svečano puštena u upotrebu rampa na ulazu iz ulice Dragoslava Jovanovića, u okviru projekta "Uklanjanje arhitektonskih barijera", koji je podržala Kanadska ambasada - CIDA.

U ulicu Kneza Mihajla smo došli sa mnogo uzbuđenja i poleta. Ispred restorana "Kolarac", počeli smo da delimo svoj promotivni materijal i manje više vidno uživali u tome. Reakcije sugrađana su bile razne. Od totalnog ignorisanja, do velikog interesovanja. Bilo je čak i sitnih neprijatnosti, kao što je pokušaj da se udeli novac i psovke jednog starijeg gospodina. U pomoć su nam stigli i aktivisti još nekoliko organizacija, a svoj materijal je di-stribuirala i ženska grupa "Iz kruga". Oko 13 časova došli su i novinari. Iznenadili su nas svojom brojnošću, jer ih je u odnosu na prošlogodišnju akciju bilo bar duplo više. Tada je naš PR tim stupio na scenu (Aleksandra Haravan, Marija Dragović, Goran Pavlović, Marko Savić i Snježana Jolić). Ipak ni drugi članovi našeg udruženja nisu bili zapostavljeni. Davale su se izjave i sevali blicevi. Trudili smo se da se predstavimo u najboljem svetlu i da pokažemo svetu da osobe sa hendikepom nisu samo "nemoćna lica" kako nas nazivaju u zakonima niti osobe "sa posebnim potrebama" kako bi rekli defektolozi i još po neki "stručnjaci". Mislili smo da je javnost primila poruku koju smo poslali, da želimo samo da živimo i radimo kao i svi ostali građani ove zemlje. Ipak, kada smo sutradan otvorili stranice dnevnih novina, a taj isti dan pogledali programe naših televizija, videli smo da smo prevareni. Skoro ni jedan izveštač, da li slučajno ili sa namerom, nije preneo ono što je stvarno video. Većina naslova i tekstova u novinama je bila "KUKU I LELE..." uz obilno korišćenje reči "žalost" i "nemoć" u svim oblicima i padežima - "žalosna stvarnost nemoćnih", tipičan primer, naslov iz lista Danas. Ono što nas je najviše pogodilo je bila činjenica da u našem društvu još uvek vladaju predrasude prema nama, a da su novinari samo pisali ono što u našem narodu "pije vodu". Na sve to nismo mogli preterano da reagujemo jer smo znali da neće biti velikog efekta. Sledeći put ćemo pokušati još otvorenije i konkretnije reći javnosti šta mislimo. Dakle, moramo biti oštriji.

Snježana Jolić

Druga republička konferencija o pristupačnosti  

Povodom 3. decembra, Međunarodnog dana osoba sa hendikepom, Centar za samostalni život invalida Srbije i Udruženja paraplegičara Čačka, organizovali su Drugu republičku konferenciju o prisupačnosti. Konferencija je održana u Beogradu 6. decembra 2002. godine u hotelu "Jugoslavija" a finansijski su je podržali sledeći donatori: Oxfam, ACDI/VOCA, Mercycorps i Ministarstvo građevina i urbanizma RS.

Pored donatora na Konferenciji su bili prestavnici raznih organizacija koje čine osobe sa hendikepom iz Srbije, Vojvodine, Hrvatske, Republike Srpske, a koje se na različite načine zalažu za uklanjanje arhitektonskih barijera.

Nakon otvaranja Konferencije i dobrodošlice organizatora, pozdravnu reč su dali i donatori, a zatim je usledio radni deo.

Pomoćnik ministra za građevinu i urbanizam Republike Srbije Tihomir Obradović je upoznao prisutne o bitnim promena novog Zakona o izgradnji i planiranju, a koje su usledile nakon predatih primedbi na dosadašnji Zakon. U novom Zakonu biće uvedene novčane sankcije za svakoga ko ne bude poštovao standarde prisupačnosti. Pri Ministarstvu će se edukovati neki od zaposlenih, kako bi i oni na vreme mogli da odreaguju na nepravilnosti pri izgradnji novih objekata ili adaptaciji već postojećih. Takođe smatra da je veoma važno da stalnu kontrolu vrše osobe sa hendikepom, jer one mogu da budu najbolji posmatrači i davaoci stručnih saveta kada su u pitanju standardi pristupačnosti.

Udruženje studenata sa hendikepom je predstavljala Aleksandra Haravan, asistentkinja koordinatora na projektu "Uklanjanje arhitektonskih barijera" koji je podražan od Kanadske ambasade - CIDA i koji je trajao do marta 2003. godine. Aleksandra je upoznala prisutne da je glavni i osnovni cilj Udruženja bio da uklanjanje arhitektonskih barijera zaživi u praksi i postane svakodnevna pojava. Takođe, USH je želelo da sve radi na osnovu zakona i da se utvrdi tačna procedura po kojoj bi rampe bile postavljane. USH se baziralo na postavljanje montažnih rampi, jer je dosta objekata u Beogradu zakonski zaštićeno (spomenici kulture). Objekti na koje su rampe postavljene su sledeći:

Biblioteka grada Beograda, Dom omladine, Dom sindikata, Glavna pošta, Pošta u Zmaj Jovinoj ulici, Pošta u Njegoševoj ulici i Skupština grada Beograda. Dozvola je dobijena i za: Pravni fakultet, Arhitektonski fakultet, Studentski kulturni centar i Studentsku polikliniku, što bi trebalo da bude finansirano od strane Ministarstva prosvete i sporta RS. Važan segment u radu na ovom projektu USH bilo je davanje sugestija za adaptaciju i vršenju nadzora radova na sledećim objektima:

Jugoslovensko dramsko pozorište, Fond penzijskog i invalidskog osiguranja, Teatar T, Narodni muzej, Pozorište na Terazijama, McDonalds, Stomatološki fakultet. Nadzor radova na rekonstrukciji ulice Kralja Milana trajao je dva meseca. Odlična saradnja je uspostavljena sa firmom "Beograd put" gde su ostvareni vildljivi rezulteti. U svakodnevnom kontaktu sa ovom firmom, radnici na terenu, pri radu na rekonstrukciji bilo koje ulice rade obaranje ivičnjaka na pešačkim prelazima za korisnike invalidskih kolica. Adaptiran je veliki broj ulica u širem centru Beograda, što i jeste bio jedan od ciljeva USH. Dobra saradnja je uspostavljena i sa: Ministarstvom prosvete i sporta RS, Ministarstvom građevina i urbanizma RS, Sekretarijatom za saobraćaj, Zavodom za zaštitu spomenika Beograda i Srbije.

Tokom priče na video bimu su bile prestavljene fotografije iz arhive USH za navedene objekte pre i posle radova, kao i za ulicu Kralja Milana.

Odražana Konferencija je imala veliki značaj, jer smo zajedno svi imali isti cilj, a koji smo realizovali na različite načine. Ovo je prilika da se između raznih udruženja stvori stalna saradnja i razmena iskustava i informacija, što bi značajno olakšavalo dalji rad i ubrzalo sam proces uklanjanja arhitektonskih barijera.

O AKTIVNOSTIMA USHCG U PERIODU OD OKTOBRA 2002. DO FEBRUARA 2003. GODINE  

Od prethodnog javljanja za "Bilten" zbilo se nekoliko značajnih događaja u Udruženju studenata sa hendikepom Crne Gore, koji su obilježili period od oktobra 2002. do februara 2003. godine.

26. oktobra je u saradnji sa KUD Kenebek i Domom vojske organizovana humanitarna predstava pod nazivom

"S ljubavlju čovjek čovjeku". Ukupan prihod je je bio namijenjen učenicima Zavoda za školovanje i profesionalnu rehabilitaciju invalidne djece i omladine u Podgorici za organizovanje maturske ekskurzije. Sve ulaznice su bile rasprodate do poslednjeg mjesta. Prikupljeno je 964.00 eura.

Humanost je nanovo preuzela brigu za realizovanje želja ovih maturanata.

Treći decembar međunarodni dan osoba sa invaliditetom smo obilježili nizom aktivnosti zajedničkom koordinacijom i saradnjom sa Savezom slijepih CG, Udruženjem paraplegičara CG, Savezom gluvih I nagluvih CG, I Savezom civilnih žrtava rata. Održana je konferencija za novinare u republičkom PRES centru na kojoj su govorili predstavnici pomenutih organizacija. U "pet do dvanaest" je organizovana polučasovna šetnja ulicom Slobode, dijeljeni su leci i razgovarano sa građanima.

Od 7. do 12. decembra je u saradnji sa IRD-om organizovana izložba likovnih radova pod nazivom "Bojama vedrine kroz mozaik života". Izložba je otvorena u OŠ štampar Makarije a nastavljena u galeriji Most uz značajan broj zvanica iz različitih svera našeg društva i ljubitelja likovne umjetnosti. Izložbu je otvorio istaknuti crnogorski slikar Tiho Vujović koji je tom prilikom uputio riječi kritike. Izloženo je 35. radova henikepiranih slikara Radojke Ratke Ujkić, naivnog slikara i Majde Mučić, apsolventa likovne akademije na Cetinju. Krajem decembra smo na konkursu Skupštine Crne Gore dobili 4.000 eura za projekat "Uz platformu do amfiteatra" što čini jednu trećinu vrijednosti ovog projekta. Ovaj projekat ima za cilj rješavanje problema unutrašnjeg stepeništa na tehničkim fakultetima za studente u invalidskim kolicima.

Zalaganjem Predsjednice Odbora direktora gđe Marine Jočić Milačić dobili smo sredstva za opremanje računarske sale Pravnog fakultata softverima koji slijepim licima omogućavaju samostalan rad na računaru. Sredstva je obijezbijedio dnevni list "Pobjeda" u kojem je gđa Marina obavlja funkciju urednika. Pravni fakultet je obezbijedio dva kompjutera i neograničeno korišćenje interneta. Svečano otvaranje je bilo 5. februara, uz prisustvo velikog broja zvanica, profesora i studenata ovog fakulteta.

Uvažene čitaoce i čitateljke Biltena toplo pozdravljamo do nekog narednog javljanja sa novim informacijama.

Program menadžerka Marijana Mugoša
Udruženje studenata sa hendikepom Crne Gore
Ul. Đoka Miraševića br. 5
Tel/fax 081/266-039
e-mail: ushcg@cg.yu

Seminar EDF i Saveta Evrope  

Udruženje je dobilo poziv da učestuje na konferenciji "Capacity building for NGO's working for people with disabilities" u organizaciji Saveta Evrope i European Disability Forum - EDF, održanoj u Solunu u novembru ove godine. Bili smo jedini predstavnici iz Srbije i Crne Gore, iako su i predstavnici tradicionalnih organizacija osoba sa hendikepom pozvani.

Seminar je trajao dva dana i teme koje su ga činile su:

. Predstavljanje European Disability Forum
(www.edf-feph.org)

. Predstavljanje Saveta Evrope (www.coe.int), irektorata koji se bavi ljudskim pravima

. Iskustva iz švedskog pokreta osoba sa hendikepom

. Komunikacija i rad sa medijima

. Inicijativa povodom UN konvencije za prava osoba sa hendikepom

. ADA - American with Disabi-lities Act (www.ada.gov) - iskustva iz Amerike

Pored učešća na radionicama, imali smo priliku da razgovaramo i planiramo zajedničke aktivnosti sa predstavnicima osoba sa hendikepom iz Makedonije (Polio+), sa Kosova (Hendikos), iz Albanije (Albanian Disability Rights Foundation), Grčke, Turske i Slovenije i predstavili rad USH i učesnicima iz Saveta Evrope i Handicap International.

Posebno mesto zaslužuje vreme provedeno sa predstavnicima EDF. Razgovarali smo o mogućim oblicima saradnje (mediji, medijske kampanje...) i članstvu USH u ovoj važnoj mrežnoj organizaciji.

Osim što smo jako dobro predstavili USH, postavili smo i okvir za saradnju sa mnogim organizacijama, te se poseta može oceniti kao izuzetno dobra.

Za kraj svi korisnici invalidskih kolica, pa i predstavnici USH, su bili smešteni u hotelu u centru grada dok su svi ostali bili jedan sat udeljeni do Soluna.

Pozitivna diskriminacija ?!

Vladimir Ćuk

Letnji Kamp "Gledaj napred - ne osvrći se"
Bečej 2002.  

U organizaciji Novosadskog Centra "živeti uspravno" u Bečeju je od 29. juna do 06. jula 2002. godine održan letnji kamp pod nazivom "Gledaj napred - ne osvrći se". Finansijsko pokroviteljstvo povereno je Handicap International-u i Birou za humanitarnu pomoć Evropske unije. Polaznici ovog kampa uglavnom su bili članovi nevladinih organizacija koje okupljaju osobe sa hendikepom, na teritoriji Republike Srbije. Boje Udruženja studenata sa hendikepom iz Beograda branili su Snježana Jolić u pratnji Verice Volkov, Ljupka Mihajlovski u pratnji Jovana Mihajlovski i Ivan Balšić.

Sve je počelo u subotu 29. juna. Hotel "Bela Lađa", na obali Tise, ugostio je blizu pedeset polaznika i organizatora letnjeg kampa. Svi polaznici su se okupili u prepodnevnim časovima i uz jednu zanimljivu igricu međusobno upoznali. I tako je "Bela Lađa", zajedno sa svojim mornarima krenula u jednu sedmodnevnu plovidbu.

Svakog dana prepodnevni časovi bili su rezervisani za radionice. Voditelji i voditeljke su se svojski potrudili da iskoriste i usmere ogromnu količinu pozitivne energije, koja je postojala među svim polaznicima. Obrađivane su teme koje su aktuelne i zanimljive ne samo za osobe sa hendikepom. Govorilo se o komunikaciji, diskriminaciji, predrasudama, pisanju projekata, organizovanju u nevladinom sektoru, samopouzdanju, samostalnom životu osoba sa hendikepom. Sve ove radionice imale su za cilj podizanje nivoa samopouzdanja kod polaznika i polaznica i njihove motivacije za iskorišćavanjem postojećih kapaciteta nasuprot hendikepu. Posle pauze za ručak i popodnevni odmor sledio je rekreativni blok. Učesnici i učesnice kampa mogli su izabrati jedan od okolnih bazena, školu stonog tenisa na terasi hotela ili mini školu kompjutera. Jedino spavanje nikako nije bilo dozvoljeno. Verovatno već pogađate da je najinteresantnije bilo na obližnjem zatvorenom bazenu. Neki su naučili da plivaju, neki su vreme provodili zajedno sa vodenim rekvizitima, bilo je raznih potapanja, a igrao se i vaterpolo. I tako iz dana u dan postizani su sve bolji rezultati, obarani su lični rekordi, samopouzdanje je raslo. Sve u svemu jedna luda žurka na vodi. Ko je sve ovo propustio ima za čim da žali. Da naša Verica ne bi bila među njima prevrnula je ceo Bečej u potrazi za kupaćim kostimom. Na kraju je uspela, a onda je zaplivala kao vidra...

Zabava, enigmatika i žurke ispunjavale su svako veče. Dugo će se pamtiti Snježin simpatičan pad iz kolica prilikom žustrog plesa, trka Bebe iz Bečeja i Slađe iz Ivanjice na kružnoj stazi uz pomoć kolica, Majin teror foto-aparatom svih pokretnih i nepokretnih meta, pobeda ekipe "Sve Zvezde" u kvizu koji je organizovan pretposlednje večeri, romantične šetnje pored Tise... Smeh do suza izazvao je jedan deo direktnog uključenja u program Radio Beograda 202. Svi prisutni, među kojima je bio i autor ovih redova, bukvalno su se valjali po podu i sprata hotela "Bela Lađa" kada je Buca iz Vučja započeo svoj radijski nastup. Treba zapamtiti i čuveno pitanje Aleksandra Kota, projekt-menadžera za Balkan Handicap International-a, "Na kojim ste vi to drogama kada sve ovo izdržavate? Prepodne radionice, popodne bazen, uveče žurke...". Gospodin Kot je dobio preporuku da proba malo obične vode sa česme.

U petak, poslednjeg radnog dana, polaznici i polaznice letnjeg kampa imali su zadatak da nacrtaju po jedan crtež. Od svih ovih crteža sastavljen je jedan veliki puzzle, koji je nazvan "Naše nebo". "Naše nebo" na simboličan, ali dosta veran način dočarava atmosferu koja je vladala tokom proteklih dana u Bečeju. Subota je bila dan ukrcavanja na palubu "Bele Lađe", subota je bila i dan iskrcavanja. Prošlo je sedam dana plovidbe po nekada mirnom, a nekada nemirnom moru. Prilično umorni od svečane večere i burno provedene prethodne noći, toga jutra, malo smo govorili. Jednostavno, pogledi su bili dovoljni. Od ostalih sredstava komunikacije korišćeni su stisak ruke, poljubci i zagrljaji. Ipak, da patetiku ostavimo po strani. Polaznici i polaznice letnjeg kampa prosto moraju nastaviti saradnju i izgraditi jaku mrežu u cilju rešavanja i ublažavanja problema sa kojima se susreću osobe sa hendikepom.

Da li je letnji kamp "Gledaj napred - ne osvrći se" ispunio postavljene ciljeve, najbolje će pokazati vreme.

Ivan Balšić

"All different - all equal" - letnja škola u Moldaviji  

U periodu od 05. do 15. avgusta 2002. godine održavana je internacionalna Letnja škola u Moldaviji, pod nazivom: "All different - all equal". Na ovom internacionalnom skupu učestvovali su predstavnici pet evropskih zemalja: Mađarske, Bugarske, Makedonije, Jugoslavije i naravno Moldavije kao domaćina.

Organizator ovog skupa bilo je moldavsko udruženje studenata sa hednikepom "GAUDEAMUS", čiji je predsednik Natalija Buga. Našu zemlju, tačnije, Udruženje studenata sa hendikepom iz Beograda, predstavljali su: Snježana Jolić, Biljana Mitrović, Jovan Mihajlovski i moja malenkost - Ljupka Mihajlovski.

Škola je bila edukativno-zabavnog karaktera. Dan se uglanom provodio radno, u vidu psiholoških radionica i razmene kulturnih običaja među zemljama koje su učestvovale. Pored psiho-edukativnih radionica i zabave, svaki dan smo imali i mini predavanje iz oblasti medicine "Health Page". Obuhvaćene su razne aktuelne teme, kao što su: rak dojke, pušenje, droga, HIV...

Uveče bi usledili kvizovi, razne zabavne igre i naravno nama omiljeni deo - žurke. Pored mnogobrojnih psihologa iz čijih se predavanja moglo dosta naučiti o psihologiji ličnosti, prisutni su bili i volonteri koji su na neki način bili posrednici između predavača i učesnika. To su uglavnom bili studenti koji su se dobrovoljno prijavili za letnju školu u cilju razbijanja svojih eventualnih predrasuda, a ujedno i da bi pomogli osobama sa hendikepom oko kretanja, naravno, onima kojima je ta pomoć bila potrebna.

Ono sto se meni konkretno dopalo kod ove letnje škole, za razliku od onih koje se odrzavaju u Jugoslaviji, jeste upravo prisustvo volontera. S obzirom da su to osobe koje nisu imale kontakta sa osobama sa hendikepom, pružila im se prilika da se na određeni način informišu i vremenom razbiju svoje moguće negativno izgrađene stavove. Imali smo priliku i da saznamo nešto o njihovom zakonodavstvu uopšte, ali i o nepostojanju zakonodavstva kada su u pitanju osobe sa hendikepom. Istakla bih izlet do Kišnjeva (glavni grad Moldavije), koji je na žalost bio kratak, tek par sati. U okviru tog izleta posetili smo i njihov rehabilitacioni centar. O moldavskom stanovništvu može se reći da su po karakteru dosta slični nama. I pored teške političke i ekonomske situacije u kojoj se nalaze, ipak su druželjubivi i razdragani, premda omladina ipak tezi tome da u cilju obezbeđivanja egzistencije napusti zemlju.

O no sto bih jos istakla jeste da su se sve predstavnice USH-a vratile pune pozitivnih utisaka. Stekli smo mnogo prijatelja sa kojima se trudimo da ostanemo u kontaktu, uprkos kilometrima koji nas dele. Takođe bih želela da se zahvalim USH iz Beograda što mi je pružilo poverenje i omogućilo da sa zadovoljstvom predstavljamo kako Udruženje tako i našu zemlju.

Ljupka Mihajlovski

Leteći šeširi
by Aleksandra Haravan  

U maju 2002. godine naša članica Aleksandra Haravan i koordinatorka tima za odnose sa javnošću u proteklom periodu, imala je samostalnu izložbu "Leteći šeširi" u galeriji SOT24 na Metelkovoj u Ljubljani, Slovenija. Izložba je trajala deset dana i na njoj je bilo postavljeno 10 šešira unikatne izrade.

"Specifičnost mojih šešira je što su izrađeni kombinovanjem prirodnih i veštačkih materijala. Svi su isključivo rađeni tehnikom heklanja, zanata u izumiranju, koji je u moderno doba sve češće zamenjivan mašinskom serijskom proizvodnjom, čime se gubi na kvalitetu, vrednosti i originalnosti. Izborom materijala i tehnike želela sam da ukažem na zaboravljene vrednosti ručnog rada, koji je potcenjen u našem narodu. Zbog toga oni zapravo predstavljaju spoj prošlog i sadašnjeg vremena, tradicionlanog a ipak modernog".

Specifičnost šešira je i u tome što kod svih postoji osnovna konstrukcija od bakarne žice oko koje se hekla, kako bi šešir imao oblik koji ne može da se deformiše i kako bi mogli da vise na nevidljivoj niti i lelujaju u prostoru u kome su izloženi. Odatle potiče naziv "leteći šeširi" koji "lete" iz grada u grad i svuda se zadržavaju neko vreme, a potom idu dalje.

Svake godine u avgustu mesecu u KUD "France Prešeren" održava se "TRNFEST" na kome učestvuju umetnici iz celog sveta (koncerti, performansi, izložbe...). Na osnovu prošlogodišnjeg uspeha izložbe Aleksandra Haravan je konkurisala za učešće na "TRNFESTU" 2003. godine i prošla sve propisane kriterijume. Njena izlošba će obuhvatiti veći broj šešira (biće postavljeno 15), kao i veliki broj unikatnih i originalnih kapa.

"Smatram da biti učesnik "TRNFESTA" gde prolaze kreativnost i originalnost u konkurenciji sa umetnicima iz celog sveta predstavlja veliki uspeh za mene i sve osobe sa hendikepom, jer na taj način se direktno utiče na ukorenjene predrasude i razbijanje tabua".

" Ako niste znali! Šeširdžijski zanat je jedan od najstarijih zanata na svetu. Bog je stvorio nebo da zaštiti zemlju, a šeširdžija šešir da zaštiti čoveka od nebeskih prilika i neprilika. I ne samo da ga zaštiti nego i da ga sakrije. Verovali ili ne! Ima i onih kojima šeširi služe da lete sa njima.

Takva je Aleksandra Haravan".
(odlomak iz priče ljubiteljke šešira Ane Nadine)

B.S. & A.H.