Bilten Udruženja Studenata sa Hendikepom - B U S H

BILTEN BROJ 8

REČ UREDNIKA

Drage naše & dragi naši,

USH u ovu godinu ulazi sa mnogo projekata, reformom sistema obrazovanja ali i same organizacije i mnoštvom drugih aktivnosti.

Pred nama je novi Zakon o visokom obrazovanju. Trenutno traje javna rasprava o prednacrtu, a očekuje se njegovo usvajanje u Skupštini Republike Srbije do kraja 2003 godine. Potrebno je uključiti što više mladih sa hendikepom u proces kreiranja statuta univerziteta i fakulteta, da bi se u njima u što većoj meri promovisala i poštovala prava studenata sa hendikepom.

Porast aktivnosti pratilo je širenje USH tima, ali je svaka pomoć više nego dobro došla. Zato nam se javite i uključite se u onu aktivnost koja vas najviše zanima.

fotografije sa naslovne strane preuzete iz kampanje "Wir lassen uns nicht behindern" ("Ništa o nama bez nas")- organizacije (Švajcarska) Fotograf: Hannes Schmidt Modeli: Christina Heer, student i Hérald R. Métroz, sportski menadžer

Br.8 oktobar 2003.
Izlazi periodično, na srpskom i engleskom jeziku i na Brajevom pismu

Izdaje:
Udruženje Studenata sa hendikepom
Beograd, Srbija i Crna Gora
Vojvode Stepe 33, 11 000 Beograd
office@adsyu.org
www.adsyu.org

Glavni i odgovorni urednik:
Bojan Stanojlović

Redakcija i saradnici:
Vladimir Ćuk
Snježana Jolić
Ljupka Mihajlovski
Damjan Tatić
Jelena Stojanović
Sanja Đorđević
Jasmina Barać
Ira Stevanović-Ćuk
Marijana Mugoša
Julija Jeremić

Dizajn i priprema za štampu:
Dejan Vladisavljević

Donator:
Ministarstvo za socijalna pitanja Republike Srbije, Beograd

Adresa redakcije:
Vojvode Stepe 33
11000 Beograd
Tel/fax: 011 30 86 190, 30 86 191,
30 86 192
E-mail: bush@adsyu.org

Tiraž: 500 primeraka

SADRŽAJ

Vesti
Atinska deklaracija o mladima sa hendikepom
Izvestaj sa puta u Washington DC
Seminar mreže studenata sa hendikepom
Malo smo istraživali...
SHARE SEE MISIJA
Novosti iz zakonodavstva
Civilna služba
Pozorišta dostupna i osobama sa hendikepom
"Idem dalje , ne odustajem" (USHCG)
Niško udruženje studenata sa hendikepom

VESTI

Udruženje studenata sa hendikepom je dalo predlog amandmana na prednacrt Zakona o visokom obrazovanju i oformilo tim koji će raditi sa Ministarstvom, univerzitetima i drugim studentskim orgnanizacijama na uključivanju predloga USH u Zakon i statute univerziteta i fakulteta. Održan je i jedan sastanak sa predstavnicom studenata u Radnoj grupi za izradu nacrta zakona pri Ministarstvu prosvete i sporta (tj. pri Republičkom savetu za razvoj visokog obrazovanja) i distribuiran je koncept zakona zainteresovanima članovima. Prednacrt je trenutno u postupku javne rasprave (koja je produžena do kraja oktobra), a usvajanje zakona se očekuje do kraja 2003. godine.

Ovaj tim će se baviti i predlozima amandmana na prednacrt Zakona o učeničkom i studentskom standardu, kao i ostalim pravnim dokumentima relevantnim za studente i studentkinje sa hendikepom.

U saradnji sa Zavodom za zdravstveno osiguranje - filijala Beograd, USH je pomoglo pri realizaciji Programa za podršku osobama sa hendikepom u vidu nabavke ortopedskih pomagala. Program se realizuje na republičkom nivou, a uloga Udruženja i beogradske filijale Zavoda je u tome što će omogućiti članovima i članicama koji nisu iz Beograda a studiraju u njemu da ovo svoje pravo ostvare u Beogradskoj filijali. Kasnije će Beogradska filijala refundirati sredstva od matičnih filijala svakog od članova. Overene naloge, treba doneti u Udruženje, sa zdravstvenom legitimacijom, a dalji proces se odvija između ove dve organizacije.

Kombi prevoz

USH organizuje prevoz za osobe sa hendikepom koji je prilagođen svim potencijalnim korisnicima. Vožnju je potrebno zakazati dan unapred. Za ostale informacije javite se u kancelariju USH.

U kancelarijama USH možete uplatiti internet vreme raznih provajdera.

Udruženje studenata sa hendikepom učestvuje, kao jedan od partnera, u regionalnom projektu SHARE SEE. Pored ostalih aktivnosti, deo projekta je i održavanje treninga organizacijama koje se bave osobama sa hendikepom. Treninzi se bave temama: principi rada NVO (misija, vizija...), pisanje predloga projekta, tehnike prikupljanja sredstava, strateško planiranje... Zbog toga se u USH formirao poseban tim ljudi koji se bavi realizacijom projektnih aktivnosti. Pored treninga, do sada je održano i mnoštvo konsultacija, savetovanja i sproveden je konkurs za mikro grantove.

U prostorijama Udruženja u Beogradu organizovan je sastanak sa donatorskim organizacijama. Tokom sastanka predstavnici organizacija članica Mreže USH su trenutnim i potencijalnim donatorima predstavili pojedinačne projekte kao i zajednički projekat za širenje i rad Mreže. Na sastanku su govorile i predstavnica Ministarstva za socijalna pitanja Republike Srbije, Sanja Despotović i predsednica Švedskog helsinškog komiteta za ljudska prava, Ann Marie Bostrom. Pored ovog, USH je održao još nekoliko pojedinačnih sastanaka i redovnu komunikaciju sa mnogim donatorskim organizacijama, naročito u vezi sa funkcionisanjem škole računara i engleskog jezika za mlade sa hendikepom.

u okviru projekta SHARE SEE tokom maja i juna USH je imao dve internacionalne posete. Krajem maja (26. i 27.) dolazili su nam gosti iz susedne Bosne i Hercegovine, iz organizacije "Partner" iz Banja Luke. Sa njima smo, u radnoj a ipak opuštenoj atmosferi, razmenili iskustva u radu organizacija, planirali zajedničke projekte, ali i išli u obilazak grada. Krajem juna (27-29) u posetu su nam stigle i gošće iz Hrvatske iz zagrebačkog Udruženja "Idem". U toku tri dana članice "Idem" su predstavile svoje aktivnosti koje se odnose pre svega na savetovanje dece sa hendikepom i njihovih roditelja, kao i na mehanizme za inkluzivno osnovno obrazovanje te dece.

Udruženje studenata sa hendikepom Crne Gore je promenilo ime u Udruženje mladih sa hendikepom Crne Gore.

Predstavnica USH učestvovala je u raspravi o predlozima izmena i dopuna Zakona o zdravstvenoj zaštiti i Zakona o ortopedskim pomagalima koji su se našli na dnevnom redu redovne sednice Saveta za pitanja vezana za osobe sa hendikepom Vlade Srbije.

Narodna Skupština Republike Srbije usvojila je na prolećnom zasedanju 2003. godine Zakon o javnom informisanju, kojim je po prvi put (makar na uopšten način) uređeno pravo osoba sa hendikepom na pristup informacijama, što je posebno značajno za osobe sa senzornim hendikepom. Zakon članom 5. predviđa obaveze države i lokalne samouprave da preduzimaju mere kako bi osobama sa hendikepom (Zakon inače koristi neadekvatnu terminologiju "invalidna, hendikepirana i lica sa posebnim potrebama"!) obezbedio pristup informacijama.

Tim profesorke Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Dragane Bazik i Sekretarijat za saobraćaj grada Beograda dobili su "Specijalno priznanje za specifične aspekte projekta" na godišnjoj dodeli ECMT-EDF nagrada za dostupnost i inkluzivnost u transportnim službama i infrastrukturi za projekat "Rekonstrukcija ulice Kralja Milana u Beogradu" (čiju kandidaturu je podržalo USH).

U petak, 13. juna diplomate kojima je istekao mandat u našoj zemlji (iz nekoliko ambasada) organizovale su oproštajnu zabavu za prijatelje i poslovne partnere. Među mnogobrojnim zvanicama našle su se i predstavnice USH. Zabava je bila malo neuobičajena u odnosu na druge zabave diplomata - uz opuštenu atmosferu i bez posebnog protokola. Iz razgovora sa diplomatama videlo se da im je boravak u našoj zemlji prijatno protekao. Jedan od njih je i Jyri Jarviaho iz Finske ambasade, koja je već duže vreme veliki prijatelj i donator USH (finansirala je mnoge projekte USH - Bilten, Letnja škola, Međunarodna konferencija o učešću osoba sa hendikepom u visokom obrazovanju...)

Atinska deklaracija o mladima sa hendikepom

U Atini je 16. i 17. maja 2003. godine održana konferencija pod nazivom "Prema Evropi bez barijera za mlade ljude sa hendikepom". Na konferenciji je bilo prisutno preko dve stotine aktivista i aktivistkinja iz cele Evrope. Cilj konferencije je bio donošenje zajedničke omladinske deklaracije (uskoro dostupna na sajtu USH). Seminar je organizovan od strane European Disability Forum (Evropski forum osoba sa hendikepom) i European Youth Forum (Evropski omladinski forum). U budućnosti deklaraciju bi koristili omladinski aktivisti i aktivistkinje iz Evrope u svom svakodnevnom radu u smislu kreiranja ciljeva i zadataka i prilikom saradnje sa lokalnim i nacionalnim vlastima. USH je imalo važnu ulogu na konferenciji. Osim što smo koordinirali dve radionice sa temom "Informisanje i participacija mladih sa hendikepom", dali smo veliki doprinos samom tekstu deklaracije. USH će u narednom periodu obavestiti važne političke subjekte u zemlji o postojanju ovog dokumenta. Nadamo se da će i naši političari prepoznati ovaj dokument kao važan i poštovati ga u svom budućem radu.

Izveštaj sa puta u Washington DC

Studijska poseta Washington DC predstavnika Udruženja studenata sa hendikepom trajala je od 10. do 23. juna 2003 godine. Udruženje su predstavljali Ira Stevanović-Ćuk i Vladimir Ćuk. Tokom pvog dela posete delegacija USH prisustvovala je šesnaestom godišnjem skupu Društva za studije o hendikepu - "Hendikep i razlike: javne kulture, javni prostori". Predstavnici Udruženja su po prvi put imali priliku da prisustvuju jednom ovakvom akademskom skupu. Predavanja koja su činila seminar su uglavnom bila sačinjena od rezultata istraživanja o položaju osoba sa hendikepom u Americi na Univerzitetskom nivou. Učesnici su bili profesori sa odseka za Studije o hendikepu i aktivisti pokreta osoba sa hendikepom iz SAD. Predavanje koje su predstavnici USH prezentovali na skupu imalo je velikog odziva među polaznicima, bez obzira što je bilo zakazano za neugodne časove - posle podne, u vreme ručka.

Uspostavljeno je mnogo kontakata sa profesorima i aktivistima. Ova mreža će omogućiti USH da ozbiljnije posluje, sa iskustvom i idejama dobijenim na ovom skupu. Jedan od primera je uspostavljanje kontakta sa profesorom za Univerzalni Dizajn koji treba da pomogne USH pri izradi istoimenog projekta. Sa druge strane Američkim partnerima će biti omogućeno da uspostave čvršće i jače kontakte sa zemljama jugoistočne Evrope i pokrenu regionalne mreže.

Nakon završenog seminara predstavnici USH su produžili svoj boravak u Vašingtonu sa ciljem da se uspostavi kontakt sa organizacijama koje su situirane u Vašingtonu a rade sa osobama sa hendikepom ili su na neki drugi način povezani sa ciljevima USH.

Najvažnijih sastanci koje su predstavnici USH održali u Washingtonu DC su sa sledećim organizacijama:

1. AAPD - American Association of People with Disabilities (www.aapd.com) - Američko Udruženje osoba s hendikepom

2. IIE - institute for International Education (www.iie.org) - Institut za medjunarodno obrazovanje

3. United States Department of State - Bureau of Educational and Cultural Affairs

4. Svetska banka - Ljudski razvoj, Evropa i centralna Azija

5. NOD - National Organization on Disability (www.nod.org) - Nacionalna Organizacija za osobe s hendikepom

6. Rotary Club Washnington i Rotary Potomac Club

7. IDEE - Institute for Democracy in Eastern Europe (www.idee.org) - Institut za demokratiju u istočnoj Evropi

8. GMF - German Marshall Fund (www.gmfus.org)

Poseta Vašingtonu može se oceniti kao uspešna, napravljeni su mngobrojni korisni kontakti i dogovori za saradnju, postavljeni su osnovi za apliciranje za različite projekte donatorima koji rade u regionu i dogovorena je saradnja na razmenama i stipendijama. Deataljnije o svakom sastanku možete naći na www.adsyu.org

Seminar Mreže studenata sa hendikepom za inkluzivno visoko obrazovanje u Jugoistočnoj Evropi

Na konferenciji održanoj 2001. godine u Beogradu, u organizaciji USH, pokrenuta je neformalna Mreža mladih i studenata sa hendikepom regiona Istočne Evrope. Udruženje je od tad radilo puno na produbljivanju saradnje i formalizaciji ove Mreže. Uspostavljena je saradnja sa Programom za podršku visokom obrazovanju, Instituta za otvoreno društvo iz Budimpešte, Mađarska (HESP). Uz podršku HESP programa organizovan je seminar u Sofiji sa ciljem formalizovanja Mreže studenata sa hendikepom Jugoistočne Evrope i pravljanje predloga zajedničkog regionalnog projekta.

Na seminaru su bili prisutni Udruženja studenata sa hendikepom iz Srbije i Crne Gore, Makedonije, Bugarske i Moldavije.

četvrtog dana seminara potpisana je zajednička deklaracija od strane tri Udruženja (Srbija i Crna Gora, Makedonija i Moldavija) čime je formalizovano postojanje Mreže studenata sa hendikepom za inkluzivno obrazovanje u Jugoistočnoj Evropi. Ovo je vrlo značajno zbog učvršćivanja regionalne saradnje i otvaranja mogućnosti sprovođenja značajnijih zajedničkih projekata.

Pored Deklaracije, dogovorene su osnove za zajednički projekat koji se sastoji iz sledećih delova:

1. Istraživanje o položaju studenata sa hendikepom na Univerzitetima u regionu jugoistočne Evrope (Region JIE)

2. Kreiranje baza podataka studenata sa hendikepom i bez njega koji su spremni da učestvuju u promovisanju inkluzivnog obrazovanja

3. Analiza zakonskih regulativa u državama Regiona JIE

4. Kampanja za promovisanje prava studenata sa hendi-kepom i za osnivanje servisa za studente sa hendikepom

5. Lobiranje Univerzitetskih i fakultetskih administracija za poštovanje pra-va studenata sa hendikepom i za uspostavljanje servisa za studente sa hendikepom. Projektne aktivnosti će krenuti po-četkom narednog zimskog semestra, a prvi rezultati se očekuju do kraja 2003. godine.

Malo smo istraživali...

Kao pripremu za sastanak Mreže za promociju inkluzivnog obrazovanja u Jugoistočnoj Evropi, koji je održan početkom juna u Sofiji, Bugarska, Udruženje studenata sa hendikepom je, kroz Mrežu USH koja se sastoji od partnerskih organizacija iz Beograda, Niša, Podgorice i Kragujevca, obavilo istraživanje o položaju studenata sa hendikepom na univerzitetima i njihovim potrebama. Istraživanjem su pokriveni univerziteti u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Podgorici. Upitnik je popunilo ukupno 37 studenata i studentkinja sa raziličitim tipovima hendikepa, od toga 18 iz Beograda 7 iz Niša, 7 iz Kragujevca i 5 iz Podgorice. Najviše je bilo studenata sa oštećenim vidom i korisnika kolica (po 29%) i studenata sa otežanim kretanjem (25%). Studenta sa oštećenim sluhom je bilo tek 4%. Druge tipove hendikepa (šećerna bolest, hemofilija itd) ima 13% anketiranih studenata.

Tri četvrtine anketiranih se finansira iz budžeta republike, a njih 25% se samofinansira. Kao razlog za samofinansiranje najčešće se navode razlozi vezani za kašnjenje u redovnom školovanju kao rezultat lečenja i terapija, ali i nepostojanje uslova u okruženju iz koga student/studentkinja dolazi. Fakultete redovno posećuje 71% anketiranih studenata. Kao razlozi koji su doprineli redovnosti na studijama, navode se lična upornost, pomoć rodbine i prijatelja i pomoć kolega. U neznatnoj meri, redovnosti doprinose i dostpunost fakulteta, razu-mevanje profesora i postojanje specijalnog gradskog prevoza.

Redovnijoj poseti fakulteta, prema anketiranima, skoro podjedanko bi doprineli sledeći faktori: uklonjene arhitektonske barijere (21%), postojanje servisa personalne asistencije na fakultetima (15%), bolje organizovan specijalan prevoz (16%), postojanje studentskih sti-pendija (16%), postojanje dostupnih tehničkih pomagala (17%) i alternativni vidovi polaganja ispita (15%).

Većina anketiranih studenata (83%) misli da je profesorima i ostalom fakultetskom osoblju potrebno dodatno obrazovanje za rad sa studentima sa hendikepom. Dodatno obrazovanje studenata sa hendikepom u cilju osposobljavanja za određene tipove poslova kao potrebu vidi njih 92%. Kao znanja koja se u nedovoljnoj meri dobijaju na fakultetima navedeni su strani jezici (engleski pre svih, a zatim i nemački, francuski itd) i rad na računaru (najčešće osnove kao što su Internet, Windows okruženje, MS Word i MS Excel).

Zbog kratkog vremenskog roka u kome je bilo potrebno obaviti ispitivanje, kao i blizine ispitnog roka na univerzitetiam u Srbiji i Crnoj Gori, bilo je teško doći do studenata sa hendikepom, kojih na ova četiri univerziteta ima daleko više od uzorka. Anketirani studenti su izrazili zadovoljstvo zbog ispitivanja njihovih potreba i položaja i interesovanje za dalje aktivnosti u pravcu otklanjanja uočenih problema. Pored toga, anketiranje je koristilo svim partnerskim organizacijama iz USH Mreže da promovišu svoje aktivnosti i ciljeve Udruženja.

Surfovali smo po Internetu
www.oife.org

Internet, predstavlja nepresušan izvor informacija iz svih oblasti modernog društva i najveću bazu podataka na svetu. Ako imate pristup računaru i vezu sa internetom, možete doći do jako važnih informacija koje su vezane za nova dostignuća u oblasti medicine, najnovije terapije, otkrića, kao i lična iskustva osoba sa raznim medicinskim dijagnozama. Jedan od pomenutih linkova je i sajt koji je posvećen oboljenju poznatom kao Osteogenesis Imperfecta (OI - nasledna bolest koja se ogleda u nepravilnom razvoju i funkciji kostiju, a najčešće se manifestuje kroz njihovu izrazitu lomljivost), tj. Mreži Evropskih udruženja osoba sa OI. Na njemu možete naći spisak udruženja iz Evrope kao i podatke o tim udruženjima (članovi, kontakti, kad su osnovani...), kao i prevod delova sajta na razne jezike. Pored toga, na sajtu se nalaze i sve informacije o ovoj bolesti. Oni koji slabije stoje sa engleskim mogu posetiti verziju sajta na hrvatskom jeziku, pa i link Hrvatskog udruženja osoba sa OI, koje je takođe član ove evropske mreže (u trenutku pisanja teksta sajt je još uvek bio u izradi, ali su se na njemu mogli naći barem kontakt podaci). Koristan je i link na sajt američkog udruženja: www.oif.org/site/PageServer koji ima i mnogo više sadržaja i informacija o najnovijim medicinskim dostignućima iz oblasti lečenja ove bolesti (uglavnom ograničeno na osobe sa OI sa teritorije SAD). Ipak, prosurfujte ovim sajtovima, sigurno ćete naći mnoštvo korisnih informacija. U Srbiji još uvek ne postoji udruženje koje bi okupljalo osobe sa dijagnozom OI. Do tada, možete se informisati na sajtu: www.oife.org (koji bi mogao biti i pregledniji i sadržajniji, ali...nije loše za početak).

Snježana Jolić

SHARE-SEE misija

SHARE-SEE Projekat želi da doprinese jačanju kapaciteta civilnog društva za promovisanje jednakih mogućnosti i puno učešće osoba sa hendikepom (OSH) u Jugoistočnoj Evropi.

Projektom će prioritetno podržavati organizacije oso-ba sa hendikepom (OOSH), s uverenjem da je samopredstavljanje ključna tačka u procesu borbe za ostvarenje prava i jednakih mogućnosti.

Projekat promoviše princip zajedničkog delovanja osoba sa različitim vrstama hendikepa i tretira hendikep kao pitanje ljudskih prava.

Shodno tome, akcenat se stavlja na neophodnost da osobe sa hendikepom budu ključni učesnici u odlučivanju i kreiranju politike koja utiče na njihov položaj.

Projekat posebno razmatra situaciju žena sa hendikepom i ovom pitanju posvećuje posebnu pažnju.

Reference SHARE-SEE-a su Deklaracija o ljudskim pravima Ujedinjenih Nacija, kao i UN Standarna Pravila za izjednačavanje mogućnosti za osobe sa hendikepom.

SHARE-SEE ciljevi:

Projekat SHARE-SEE ima za cilj da podrži organizacije osoba sa hendikepom u razvijanju njihovih kapaciteta kako bi mogli ostvariti svetski moto Pokreta osoba sa hendikepom: "Ništa o nama bez nas." Podrška obuhvata sedam oblasti:

* Kampanje za promovisanje prava ljudi sa hendikepom;
* Podizanje svesti društva o pitanjima hendikepa;
* Inicijative za poboljšanje pristupa obrazovanju i zaposlenju;
* Inicijative za omogućavanje pristupa postojećim, kao i alternativnim servisima za osobe sa hendikepom;
* Organizacioni razvoj Or-ganizacija osoba sa hendikepom;
* Razvijanje mreža organizacija osoba sa hendikepom bez obzira na vrstu hendi-kepa, granice i različitost pitanja kojima se bave.

SHARE-SEE aktivnosti:

* Razvoj sistema obuke i savetovanja koji omogućava OOSH da razviju veštine i znanja potrebna za razvoj njihovih or-ganizacionih kapaciteta.
* Podrška razvijanju interaktvinog informacionog sistema, obezbeđu-jući bilo koju vrstu informacije ili podataka koji mogu doprineti jačanju pokreta osoba sa hendikepom.
* Promovisanje mogućnosti saradnje, koordinacije i po-vezivanja između nosilaca civilnog društva, zvaničnih vlasti i servisa na lokalnom, nacionalnom i regionalnom nivou.
* Podrška inovativnim inicijativama koje pružaju mo-gućnosti uklju-čivanja i punog učešća ljudi sa hendi-kepom. Ovaj vid podrš-ke biće realizovan putem godišnjih konkursa za mikro projekte.
* SHARE-SEE aktivnosti temelje se na motivaciji i učešću organizacija koje žele da budu uključene. Samo-pomoć je uslov za razvoj samoodrživih kapaci-teta unutar ovih organizacija.

SHARE-SEE Organizacija

SHARE-SEE predvodi upravni odbor sačinjen od pet partnerskih organizacija:

Udruženje Studenata sa Hendikepom (Srbija), Centar za Samostalni život Invalida (Srbija), Handicap Interna-tional, Informativni Centar "Lotos" (BiH) i Polio Plus (Makedonija).

Upravni odbor je odgovoran za globalno upravljanje projektom, posebno kada su u pitanju resursi i strategija. Upravni odbor je takođe odlučujuće telo, kada je u pitanju konkurs za mikro projekte.

U svakoj lokaciji projekta postoji lokalni koordinacioni komitet koji se sastoji od lokalnih partnera i još nekih pridru-ženih organizacija, najčešće onih koje se bave po-drškom lokalnim nevladinim organizacijama (NVO). Lo-kalni koordinacioni komitet je odgovoran za im-plementaciju SHARE SEE aktiv-nosti u svom regionu.

SHARE-SEE lokacije:

Projekat realizuje aktivnosti u Albaniji, Bosni i Herce-govini, Makedoniji, Srbiji, Crnoj Gori i Kosovu.

Sedište SHARE-SEE-a je u Skoplju, Makedonija. Lokalne koordinacione kancelarije nalaze se u Beogradu, Prištini, Sarajevu i u Tirani.

Kako učestvovati u SHARE-SEE-u?:

* želite li promeniti način na koji vas ljudi posmatraju?
* želite li učestvovati u društvenom životu?
* želite li napraviti NVO kako bi promenili način na koji društvo tretira osobe sa hendikepom?
* želite li ojačati svoju organizaciju ali susrećete se sa problemima u menadžmentu?
* želite li podneti predlog donatoru ali imate poteškoće u procesu pisanja?
* želite li uspostaviti projekat ali imate nedostatak tehničkog znanja i veštine da to izvedete?

SHARE-SEE može obezbediti pomoć vašim inicijativama da poboljšate svoju situaciju i da promenite pravac u kojem se stvari kreću.

Ova pomoć će uglavnom biti kroz:

* Obuku, konsultacije i savetovanje u bilo kojoj oblasti kojom možemo doprineti razvitku vaših aktivnosti i organizacije.
* Razmenu sa drugim organizacijama u regionu koje su već uspešno realizovale projekte.
* Podršku da dođete do informacija potrebnih za vaše aktivnosti.
* Grantove kroz godišnji poziv za mikroprojekte.

Procedure:

1. Kontaktirajte lokalnog SHARE-SEE Koordinatora Projekta ili lokalnog partnera koji se nalazi u vašem regionu i podnesite mu/njoj vaše zahteve, pitanja, probleme, ideje...
2. On/ona će sa vama raditi na tome da se pronadju moguća rešenja za vaše zahteve. Ako se potreba ukaže, zajedno ćete napraviti plan akcije.
3. Kada se jednom utvrdi plan akcije, SHARE-SEE će facilitirati kontakte i obezbediti trenere, konslutante, ili potrebne informacije. Ako bude potrebna značajnija pomoć, poseban ugovor će biti potpisan između vas i SHARE-SEE-a.
4. Lokalni Koordinator Projekta će nadzirati realizaciju plana akcije kako bi vam obezbedio pomoć, ako bude potrebno.
5. Po završetku plana akcije, biće napravljena procena osvarenih rezultata, kako bi se videlo da li je inicijalni zahtev ispunjen i da li je potrebno preduzeti još neke korake.

Za sve dodatne informacije, učesnici mogu posetiti SHARE-SEE web site

( www.share-see.org ), ili kontaktirati lokalnog SHARE-SEE koordinatora.

NOVOSTI IZ ZAKONODAVSTVA

Tokom proleća 2003. Narodna Skupština Republike Srbije intenzivno je radila i usvojila je niz zakona. Neki od tih zakona regulišu prava osoba sa hendikepom.

Narodna Skupština Republike Srbije usvojila je novi Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju. Zakonom se ure-đuju obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje. Zakon predviđa i mogućnost dobrovoljnog penzijskog i invalidskog osiguranja (članovi 4, 16.), kao i da su obavezno osigurana lica zaposleni, lica koja samostalno obavljaju delatnost i poljoprivrednici (član 10.). Ko su sve osiguranici zaposleni dalje je uređeno članom 11, ko osiguranici samostalnih delatnosti članom 12, a osiguranici poljoprivrednici članom 13. Zakon članom 17. propisuje ko su lica kojima se obezbeđuju prava u slučajevima invalidnosti ili telesnog oštećenja prouzrokovanih povredom na poslu ili profesionalnom bolešću. Kao ta lica navodi lica koja obavljaju povremene poslove preko omladinske zadruge, lica koja se nalaze na dokvalifikaciji, prekvalifikaciji ili stručnom osposobljavanju, učenici i studenti na profesionalnoj praksi, lica koja rade na izdržavanju zatvorske kazne i lica koja obavljaju poslove po ugovoru o volonterskom poslu. Ipak, član 17. treba tumačiti zajedno sa članovima 10. - 13, jer prava u slučajevima invalidnosti prouzrokovane povredom na poslu ili profesionalnom bolešću zagarantovana su svim osiguranicima a član 17. samo posebno apostrofira neke kategorije lica koja bi inače bila isključena iz uživanja pomenutih prava.

Zakon članom 18. predviđa pravo na invalidsku penziju u slučaju invalidnosti i pravo na novčanu nadoknadu za telesno oštećenje u slučaju telesnog oštećenja prouzro-kovanog povredom na radu ili profesionalnom bolešću.

Invalidnost postoji kada kod osiguranika nastane potpuni gubitak radne sposobnosti usled promena u zdravstvenom stanju prouzrokovanih povredom na radu, profesionalnom bolešću, povredom van rada ili bolešću koje se ne mogu otkloniti lečenjem ili rehabilitacijom (član 21.). Povredom na radu smatra se povreda osiguranika koja se dogodi u prostornoj, vremenskoj i uzročnoj vezi sa obavljanjem posla po osnovu koga je osiguran. Povredama na poslu se smatraju i povrede koje osiguranik doživi i na poslovima na koje nije bio raspoređen ali ih je obavljao u interesu poslodavca, na putu do i sa mesta rada, radi stupanja na rad ili obavljanja službenih poslova. Povredom na poslu smatra se i oboljenje prouzrokovano neposredno nesrećnim slučajem ili višom silom za vreme posla za kojeg je osiguranik osiguran (član 22.). Povredom na radu iz člana 22. smatraju se i povre-de pretrpljene u akcijama spasavanja od elementarnih nepogoda, na vojnim vežbama, u radnim kampovima, na takmičenjima i drugim poslovima i zadacima od opšteg interesa.

Profesionalne bolesti jesu određene bolesti nastale u toku osiguranja, prouzrokovane dužim neposrednim uticajem procesa i uslova rada na radnim mestima, odnosno poslovima koje je osiguranik obavljao. Listu profesionalnih bolesti utvrđuju ministri nadležni za poslove penzijskog i invalidskog osiguranja i poslove zdravlja.

Osiguranik kod koga nastane potpuni gubitak radne sposobnosti stiče pravo na invalidsku penziju kada je invalidnost prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću. Osiguranik stiče pravo na invalidsku penziju i u slučajevima kada je invalidnost prouzrokovana povredom van rada ili bolešću, ukoliko gubitak radne sposobnosti nastane pre navršenja godina starosti propisanih za starosnu penziju a osiguranik ima 5 godina staža osiguranja (član 25.). Osiguranik kod koga je invalidnost prouzrokovana bolešću ili povredom van rada pre navršene 30 godine starosti stiče pravo na invalidsku penziju ako ima godinu dana staža osiguranja u slučajevima kada je invalidnost nastupila pre 20 godine života, odnosno 2 godine dana staža osiguranja ako je invalidnost nastupila pre 25 godine živo-ta, odnosno 3 godine staža osiguranja ako je invalidnost nastupila pre 30 godine života (član 26.).

Zakon članovima 27. do 36. uređuje pravo na porodičnu penziju. Dete sa invaliditetom stiče pravo na porodičnu penziju i posle prestanka zaposlenja, odnosno obavljanja samostalne delatnosti (član 31.). Zakon članovima 37. do 40. uređuje novčanu nadoknadu za telesno oštećenje prouzrokovano povredom na radu, odnosno profesionalnom bolešću. Penzijski staž je uređen članovima 44. do 60. Zakon predviđa da se staž sa uvećanim trajanjem računa i osiguranicima koji su radili kao osiguranici sa telesnim oštećenjem od najmanje 70 %, vojni invalidi od prve do pete grupe, slepa lica, lica obolela od distrofije ili srodnih mišićnih i neuro-mišićnih oboljenja, od paraplegije, od cerebralne ili dečije paralize, ili od multipleks skleroze. Ovim osiguranicima se svakih 12 meseci staža efektivno provedenih na radu po osnovu koga su osigurani računa kao 15 meseci (član 58.). Zakon članovima 61. do 70. propisuje način obračunavanja visine starosne i invalidske penzije. Primenjeni obrazac izuzetno je složen. Obračunavanje vi-sine naknade za telesno oštećenje propisan je članom 74. Ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja uređeno je članovima 82. do 106. Zakona. Prava za slučaj invalidnosti prouzrokovane povredom na radu osiguranik ostvaruje kod fonda kod koga je osiguranik bio osiguran u trenutku povrede (član 83.) Kada je za rešavanje o pravu iz penzijskog i invalidskog osiguranja potrebno utvrđivanje postojanja invalidnosti, telesnog oštećenja, uzroka invalidnosti i telesnog oštećenja, potpune nesposobnosti za rad, nesposobnosti za samostalan život i rad, fond te činjenice utvrđuje na osnovu nalaza, mišljenja i ocene organa veštačenja (član 93.). Postupak za ostvarivanje prava po osnovu invalidnosti pokreće fond na zahtev osiguranika, na osno-vu predloga za utvrđivanje invalidnosti (član 94.). Pro-mene u stanju invalidnosti koje su od uticaja na pravo na invalidsku penziju utvrđuju se u postupku pokrenutom na zahtev osiguranika ili po službenoj dužnosti (član 96.). Kao dan nastanka invalidnosti uzima se dan kada je na osnovu predloga dat nalaz, mišljenje i ocena organa veštačenja, odnosno neki raniji dan za koji postoji medicinska dokumentacija (član 97.).

Privremena nadoknada po osnovu II i III kategorije invalidnosti, odnosno preostale radne sposobnosti korisniku prava koji nije zaposlen prevodi se u invalidsku penziju koja iznosi 50% od invalidske penzije određene po odredbama ovog Zakona (član 223.). Korisnici prava na naknadu zbog rada sa skraćenim radnim vremenom (II kategorija invalidnosti), naknadu zbog manje zarade na drugom odgovarajućem poslu (III kategorija invalidnosti), naknadu po osnovu preostale radne sposobnosti, naknade po osnovu raspoređivanja na drugi odgovarajući posao zadržavaju iznose naknade koje su primali na dan stupanja ovog Zakona na snagu, s tim što ta naknada ne može biti viša od 50 % prosečne zarade u 2002 (član 224.). Pravo na naknadu za tuđu negu i pomoć se korisnici i osiguranici ostvaruju shodno odredbama starih propisa koje su bile na snazi u trenutku usvajanja novog Zakona, do donošenja novog Zakona o socijalnoj zaštiti, kojim će se urediti naknada za tuđu negu i pomoć. Slepa lica i slepa deca osiguranika ostvaruju pravo na naknadu za nabavku pomagala za čitanje shodno odredbama starih propisa.

Damjan Tatić

CIVILNA SLUŽBA

Mnogo mladih je otišlo iz zemlje ne želeći da "vraćaju dug otadžbini" u vojničkoj uniformi.

S obzirom na već tradicionalnu saradnju Studentske unije Srbije i Udruženja studenata sa hendikepom naši članovi bili su pozvani od strane SUS da učestvuju na tribini koja se bavila temom civilne službe. Dana 18.04.2003. na Fakultetu političkih nauka u Beogradu organizovana je studentska diskusija na ovu temu, u okviru serije tribina-studentskih diskusija pod nazivom "Drugačiji univerzitet je moguć". Predstavnice Udruženja bile su Nevena Jovanović i Ljupka Mihajlovski.

Prisutnima su prvo predstavljeni pojmovi civilne službe i prigovora savesti i njihov značaj, a zatim je pružena mogućnost da svako iznese svoj stav i postavi pitanje ukoliko to želi. Po istraživanjima koja su nam tom prilikom predstavljena moglo se zaključiti da stanovnici naše zemlje (pa ni akademski deo) gotovo nikada nisu čuli za pojam "civilna služba". Oni koji su možda negde slučajno i saznali više o tome smatrali su da je to nešto monstruozno i da to nikako ne bi trebalo primenjivati u našem vojnom sistemu. Skoro neznatan deo stanovništva (treba li istaći da je u pitanju isključivo mlađa populacija?) zna precizno o čemu se radi i smatra da uvođenje mogućnosti da se "dug državi" vrati na drugačiji način od onog "uzbudljivog" držanja puške u rukama, može doneti samo dobro, kako pojedincu tako i celoj državi.

Da li vi možda znate šta je civilna služba? Civilna služba je alternativa vojnom roku. Ona se obavlja u civilnim institucijama kao što su bolnice, starački domovi, vrtići, organizacije za pomoć osobama sa hendikepom, biblioteke, muzeji i druge organizacije od javnog interesa. Civilna služba se ostvaruje na osnovu prigovora savesti. Prigovor savesti na vojnu službu je odbijanje služenja vojnog roka iz političkih, moralnih, filozofskih, verskih ili bilo kojih drugih uverenja. Pravo na prigovor savesti je priznato od strane Ujedinjenih nacija, Saveta Evrope i Evropskog parlamenta. Kada postavimo sebi pitanje postoji li kod nas civilna služba zaista nisam sigurna koji bi odgovor bio ispravan. U zakonu o vojsci stoji formulacija da je moguće ostvariti "civilno služenje vojnog roka" što podrazumeva službu u kasarni, ali bez oružja ili služenje u vojno-ekonomskim objektima. Pored ovih ograničenja, ovakva služba traje duže od vojne službe što joj daje kazneni karakter. Mislim da bi suvišno bilo govoriti o tome da su oni koji odaberu civilno služenje, u tom periodu izloženi raznim psihičkim i fizičkim maltretiranjima od strane nadređenih, a takođe i vojnika koji se nisu odlučili za ovaj oblik službe. Ono za šta se sada zalažu prigovarači savesti jeste da se donese Zakon o civilnoj službi kojim bi se regulisao način ostvarivanja prava na prigovor savesti. Evo osnovnih stvari koje bi trebalo da omogući takav zakon:

1. Vršenje službe u civilnim ustanovama;

2. Mogućnost da civilna i vojna služba traju isti vremenski period;

3. Da novčane nadoknade budu jednake za civilnu i vojnu službu;

4. Da ne bude zakonske diskriminacije onih koji su služili civilno; Gledano iz ugla članica Udruženja studenata sa hendikepom koje su učestvovale na tribini treba se svim silama boriti da se sprovede reforma vojnog sistema i civilna služba zaživi kod nas. Pored prijateljske podrške mi u toj ideji vidimo direktnu vezu sa osobama sa hendikepom. S obzirom na činjenicu da u našoj zemlji postoji mnogo ljudi sa hendikepom kojima je potrebna pomoć prilikom obavljanja raznih poslova, prigovarači savesti koji sebe vide pre u civilnoj nego u vojnoj službi imali bi mogućnost da pruže pomoć onima kojima je potrebna - konačno bi mogla da zaživi služba personalne asistencije.

Ovih dana je Savet ministara SCG usvojio Uredbu o civilnoj službi koja, kao prelazno rešenje, treba da se primenjuje od septembarske generacije, a zakon bi trebalo da bude pripremljen do kraja godine.

Priznaćete da je tužna činjenica da samo u pet država Evrope (Turska, Belorusija, Albanija, Federacija BiH i DZ Srbije i Crne Gore) ne postoji civilna služba, a još je tužnije to što je naša zemlja praktično još uvek među njima!

Ljupka Mihajlovski

Pozorišta dostupna i osobama sa hendikepom

. . . samo jedan od koraka ka otklanjanju brojnih barijera sa kojima se osobe sa hendikepom suočavaju u svakodnevnom životu . . .

U "Centru za novo pozorište i igru" u Beogradu u toku je realizacija projekta "Kultura za sve". Reč je o projektu koji za cilj ima da se tokom 2003. godine pozorišta opreme pomagalima kako bi predstave postale dostupne osobama sa hendikepom i socijalno ugroženima. Povodom realizacije ovog projekta, postignut je dogovor sa četiri institucije kulture na tertoriji grada Beograda: pozorište Atelje 212, Beogradsko dramsko pozorište i Jugoslovensko dramsko pozorište, u kojima će se jednom mesečno odvijati predstave prilagođene potrebama ciljne grupe, i Centar za kulturnu dekontaminaciju sa kojim je predviđena saradnja na temu okruglih stolova na kojima bi bili razmatrani problemi sa kojima se osobe sa hendikepom suočavaju kao i njihova najadekvatnija rešenja. Kao početak realizacije ovog projekta na većini prilaza pomenutih pozorištima, postavljene su rampe za kolica, a obezbeđen je i besplatan prevoz do pozorišta. Izrađene su skripte u kojima se nalazi celokupni mizanscen predstave, koji predstavlja tekstualna objašnjenja svih vizuelnih delova sa scene na jeziku Brajeve azbuke. Ove skripte, koje se već uveliko koriste na svih pozorišnim scenama širom sveta, omogućavaju osobama sa oštećenim vidom da potpuno samostalno prate ceo tok predstave. Takođe, uz pomoć donatora, nabavljen je aparat za titlovanje teksta, koji osobama sa oštećenim sluhom omogućava da radnju predstave prate pomoću monitora. Praktična primena ovog projekta otpočela je sredinom prošlog meseca, kada je urađen mizanscen predstave "Buba u uhu" Žorža Fejdoa u režiji Ljubiše Ristića. Reč je o predstavi koja se već duže vreme daje u "Jugoslovenskom dramskom" pozorištu, tačnije u teatru "Stupica". U pitanju je zanimljiva komedija puna dinamike, lepote i umetničke vrednosti, sa dugom istorijom postojanja na sceni beogradskih pozorišta, čime je zaslužila da bude jedna od prvih koja je predstvaljena i osobama sa hendikepom. Pozitivni utisci ljudi koji su se u velikom broju odazvali i gledali predstavu 20. aprila ove godine najbolje govore o uspehu ovog projekta. Inovacije koje su uvedene kao pomoćna sredstva itekako su omogućile većini od njih da lakše prate predstavu i prepuste se potpunom užitku. Takođe, veliki broj medija je zainteresovan za ovaj projekat, a i Skupština grada Beograda je uključena u njegovu realizaciju, čime je dobijena podrška šire društvene zajednice. Pored toga, finansijski realizaciju projekta pomažu "Fond za otvoreno društvo" i švedski helsinški odbor za ljudska prava, kao i razne humanitarne organizacije. Kao planove za realizaciju projekta "Kultura za sve" do kraja godine, Izvršni direktor "Centra za novo pozorište i igru" Milan Lučić, ističe rad na prilagođavanju drugih pozorišnih predstava. Za početak reč je o predstavi "Pandorina kutija", koja je nešto manje dinamična i sa jednostavnijom je radnjom. Ova predstava je prikazana publici 14. juna u Beogradskom dramskom pozorištu. Do kraja godine u izradi je još sedam do osam predstava, koje bi bile dostupne osobama sa hendikepom. Naravno, ako bude zainteresovanih, broj prilagođenih predstava ovoj populaciji biće svakako veći.

Jelena Stojanović

CENPI, Centar za novo pozorište i igru, je nevladina organizacija ciji je glavni cilj afirmacija i promovisanje savremenog izraza u umetnosti, sa akcentom na njegovom socijalnom značaju i edukativnim mogućnostima. Kombinujući teoriju i praksu, edukaciju i eksperiment, komunikaciju i kooperaciju, CENPI promoviše demokratizaciju, multikulturalizam i toleranciju među različitim kulturnim i socijalnim grupacijama, a sve to kroz istraživanje novih formi u umetnosti s ciljem da se povrati njen društveni značaj.

IDEM DALJE, NE ODUSTAJEM!

U susret novoj školskoj godini i upisu mladih sa hendikepom na neke od škola ili fakulteta u Crnoj Gori, Udruženje aktivno radi na poboljšanju uslova studiranja, života i boravka u studentskim domovima i donošenju adekvatnih zakonskih propisa, koji obezbjeđuju jednake mogućnosti za sve. Računarska sala Pravnog fakulteta u Podgorici sa softverom WTV, koji je namijenjen osobama oštećenog vida, otvorena je za sve sadašnje i buduće studente. Ovaj fakultet je izbor i ne samo studenata oštećenog vida, već i onih koji imaju neku drugu vrstu motornog ili senzornog hendikepa. Nada Ćetković, talentovana mlada pjesnikinja, koja se pri kretanju oslanja na štake, odabrala je upravo ovaj fakultet i zvanje pravnika kao budući poziv. Što se tiče smještaja u Novom studentskom domu, postignut je dogovor sa Direktorom Radoslavom Jovanovićem da studenti sa hendikepom imaju prioritet u paviljonu na prizemlju prve faze (g-din Jovanović je član Borda direktora UMHCG-a). Na inicijativu Udruženja i veliko zalaganje g-dina Jovanovića, na ulazu N.S. doma, koji je posebno adaptiran za studente u kolicima, postavljena su rolo vrata, koja se otvaraju pritiskom na dugme daljinskog upravljača. Nadamo se da će ovi uslovi biti interesantni i za studente van Crne Gore, koje pozivamo da akademsko obrazovanje steknu baš na nekom od fakulteta u Pod-gorici.

U toku je medijska kampanja pod nazivom "Ne odustajem" sa TV-spotovima, radio-džinglovima, posterima, bro-šurama i ostalim propagandnim materijalima, koja ima za cilj dobijanje podrške šire javnosti i donosilaca odluka za naše odredbe koje su uvršćene u radnu verziju Zakona o visokom obrazovanju, kao i podsticanje mladih sa hendikepom da nastave obrazovanje na nekoj od viših škola ili fakulteta. U jednom od spotova pojavljuju se predstavnici političkih partija iz crnogorskog Parlamenta, koji su se unaprijed obavezali da će podržati donošenje ovog zakona. Srdačan pozdrav čitaocima i čitateljkama Biltena uz poruku "samo naprijed, ne odustajte".

Marijana Mugoša,
Program menadžer UMHCG

Niško Udruženje studenata sa hendikepom

Niško udruženje studenata sa hendikepom je u periodu od marta do septembra 2003 godine uspelo da podigne svest o postojanju ovog Udruženja kao i mladih ljudi sa različitim vrstama hendikepa koje ovo udruženje okuplja i na rešavanju čijih problema i radi. Predstavnici NUSH-a su gostovali na različitim lokalnim radio i TV stanicama, kako u emisijama za mlade tako i emisijama vezanim za NVO, studentskim emisijama, jutarnjem programu i u vestima u više navrata, jer je zahvaljujući angažovanju članova NUSH bilo zaista puno materijala i novosti vezanih za rad Udruženja.

NUSH je ušlo u Savet za pitanja osoba sa hendikepom pri Skupštini grada i u okviru toga imamo jedan sastanak nedeljno sa predstavnicima lokalne vlasti. U martu, aprilu i maju smo imali sastanke sa predstavnicima Italijanske vlade koji planiraju da ulože sredstva u rad ovog saveta i podrže izgradnju centra u okviru kog bi NUSH imalo svoju kancelariju. U junu je na sedmodnevnom seminaru na Zlatiboru koji su organizovali Ministarstvo za prosvetu i sport i Savet Evrope učešće uzelo i Niško udruženje studenata sa hendikepom, gde smo predložili da u odseku za mlade pri Ministarstvu obavezno bude jedan od predstavnika studenata sa hendikepom što će i biti realizovano.

Predstavnici NUSH su uspeli da uspostave odlične kontakte i saradnju sa predstavnicima lokalnih vlasti u Nišu, čiji je ishod projekat koji je Skupština grada Niša podržala - ,,Letnja škola članova NUSH". Letnja škola se održala u septembru u Čanju i imala je za cilj što bolje upoznavanje mladih ljudi sa sličnim vrstama problema, razmena iskustava, edukacija za pisanje projekata, prikup-ljanje sredstava i sl. Da ovakav seminar zaista ima efekta govori prethodno iskustvo predstavnika svih Udruženja studenata sa hendikepom (tj. Beograda, Kragujevca, Podgorice i Niša) koji su u julu 2003. učestvovali na sličnim seminarima koje je organizovalo Beogradsko USH u Budvi, a koji je podržao Share SEE, kao i naš prošlogodišnji seminar koji je 9 Niških studenata uspešno prošlo u Igalu.

Na ovom seminaru su učesnici stekli ne samo neophodna znanja već se i osnažili za dalji rad i zajednički došli do potencijalnih rešenja nekih problema kao i ideja za dalji rad mreže.

NUSH je napisalo i podnelo dva projekta vezana za edu-kaciju na računarima i školu engleskog jezika za koje se odgovori donatora nestrpljivo čekaju.

U Nišu je već četiri puta održan Građanski forum u saradnji sa Bugarskom NVO, gde su u prisustvu članova Izvršnog Odbora grada Niša mladi sa hendikepom mogli da iznesu svoje potrebe i predloge za dalji rad. Teme za koje su se naši članovi odlučili i o kojima se diskutovalo su "Prevoz osoba sa hendikepom" i "Obrazovanje i zapo-šljavanje osoba sa hendikepom". Sve ovo je medijski propraćeno tako da su pored TV stanica i novine objavile članke vezane za probleme mladih iz NUSH-a. Da sve ovo ne bi bila prazna priča, od oktobra počinje prevoz studenata sa hendikepom do fakulteta i nazad što smo uspeli da ostvarimo u saradnji sa Skupštinom grada koja je obezbedila kombi prevoz za naše studente i srednjo-školce. Prevoz će do škola i fakulteta biti besplatan, a do ostalih javnih ustanova će se naplaćivati po minimalnim cenama.

Od 11. do 17. jula, u Budvi, na Letnjoj školi mreže Udru-ženja studenata sa hendikepom učestvovala su 4 člana Niškog udruženja studenata sa hendikepom gde su izloženi problemi na koje nailazimo i ponuđena moguća rešenja.

NUSH ne menja tradiciju tako da se i dalje svakog petka u prostorijama NUSH održava "Otvoreni dan", dan kada se svi naši članovi okupljaju da razmene informacije i iskus-tva, iznesu nove ideje, istaknu svoje potrebe...

što se tiče kulturno-umetičkog života, uspeli smo da obezbedimo bioskopske ulaznice za naše članove za sve bioskope u gradu a istu ideju za pozorišta smo od ove godine sproveli u stvarnost. U avgustu smo obezbedili ulaznice za tradicionalni Filmski festival u Nišu za naše članove.

Zahvaljujući našem pojavljivanju u medijima napravljena je i rampa na Filozofskom fakultetu u Nišu i rukohvat na Pravnom fakultetu, što je puno pomoglo našim članovima u odlasku na fakultete.

Imamo u planu da u okviru NUSH organizujemo SAVETOVALIŠTE i PSIHOLOŠKE RADIONICE za šta su naši članovi veoma zainteresovani, i to u saradnji sa ostalim nevladinim, studentskim i organizacijama osoba sa hendikepom u Nišu i okolini.